Прочитај ми чланакРудник Пангуна, који се док је био у власништву Рио Тинта нашао у центру деценијама дугог грађанског рата између побуњеника у Богенвилу и снага безбедности Папуе Нове Гвинеје (ПНГ), требало би поново да буде отворен после више од 30 година након што је био приморан да се затвори.
Како преноси Гардијан, представници локалних земљовласника и аутономне владе Богенвила (АБГ) потписали су на самиту у граду Тунуру “заједничку резолуцију” чији је циљ поновно отварање овог рудника. Приликом потписивања споразума, председник Богенвила Исмаел Тороама је нагласио да је за “нови Богенвил” неопходно да све стране “ресетују и рефокусирају своје приоритете”.
“Резолуција која је потписана означава почетак новог поглавља, у којем ће бити реализована независност Богенвила”, рекао је он. Пангуна се сматра највећим економским богатсвом Богенвила, чији су приходи од кључног значаја за независност нације, а процењује се да је, док је био у функцији, он доносио око две петине БДП-а Папуе Нове Гвинеје.
Како је најављено, детаљи о поновном отварању ће бити разматрани на посебним састанцима у наредном периоду, а представници министарства за минералне и енергетске ресурсе аутономног региона ће бити у контакту са локалним земљовласницима.
Најава поновног отварања рудника је у фокус ставила питање која ће компанија бити задужена за руковођење рудником. Како преноси локални лист Бизнис адвентиџ ПНГ, иако су многе компаније изразиле интересовање, за потенцијалног фаворита се сматра Богенвил копер лимитед (БЦЛ), компанија која је била подружница Рио Тинта у време када је руднк затворен 1989.
Рио Тинто се повукао из ове компаније у јуну 2016, пребацивши свој удео у власништву од 53,8 одсто на аутономну владу Богенвила и независну државу Папуа Нова Гвинеја.
Пангуна је некада био највећи и најпрофитабилнији рудник бакра и злата на свету, а процењује се да у њему има још око 5,3 милиона тона бакра и 19,3 милиона унци злата, што би по садашњим ценама износило преко 60 милијарди долара вредне резерве.
Услед све већег беса заједнице због штете коју је рудник наносио животној средини и неједнаке поделе профита, локално становништво је 1989. приморало власнике да затворе рудник, дигавши у ваздух далеководе за снабдевање рудника струјом и саботирајући операције.
Влада Папуе Нове Гвинеје је због тога послала војску на своје грађане, како би поново био отворен рудник у страном власништву, што је изазвало крвав, деценијама дуг рат, у којем је живот изгубило 20.000 људи. Мировни споразум је коначно постигнут 2001.
Компанија Рио Тинто је прошлог јула, 32 године након што је отишла са острва Богенвил, обећала да ће финансирати независну процену штете коју је животној средини нанео рудник Пангуна.
Компанија је ово обећала у одговор на званичну жалбу коју су претходно уложили локални становници који живе низводно од рудника, а који тврде да преко милијарду тона отпада који је из Пангуне бачен у реку Каверонг-Јаба и даље има катастрофалне последице по животну средину и угрожава њихове животе.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 10, 2022
