Прочитај ми чланакАмерички економиста Нуриел Рубини, који је стекао светску славу „због свог предвиђања финансијске кризе 2008. године“, сугерисао је, да ће се свет у блиској будућности суочити са „осам мегапретњи“.
Он оцењује, да се катастрофе које долазе крећу од финансијских и економских до климатских, политичких и технолошких.
„Разборите политике су могле делимично или потпуно да спрече једну или више њих, али генерално гледано, катастрофа се чини готово неизбежном. Чека нас много мрачних дана, пријатељи“, упозорава економиста у чланку који је објавио „The Financial Times“.
Дужничка криза
До краја 2021. глобално задуживање, како јавно тако и приватно, премашиће 350% БДП-а планете.
Упоредо с тим, Рубини упозорава, „сваки механизам који покушава да ублажи или спречи ову дужничку катастрофу, носи са собом и друге опасности, као што су инфлација која ломи повериоце, парадокс штедње, хаос неплаћања, морални хазард спасавања и порези који прекидају век пословања и улагања“.
„Велика временска бомба“
Још једна „мега-претња” – коју је Рубини назвао „имплицираним дугом” – јесте да друштва нису у добром стању, да испуне сва своја обећања све већем броју пензионера.
Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) процењује, да 20 највећих светских економија има нефондовске или недовољно финансиране пензионе обавезе до 78 билиона долара.Менаџери не могу да се изборе са кризом
Генерација менаџера који тренутно воде централне банке, није у стању да се носи са проблемима који се назиру на хоризонту, рекао је економиста.
„Нова генерација неће моћи ништа да учини да заустави стагфлацију, коју карактерише спор економски раст и висока инфлација, што доводи до велике стагфлаторне дужничке кризе, праћене девалвацијом валуте и економском нестабилношћу са политичким последицама.
Поред тога, финансијски шокови ће довести до појачаног протекционизма и офшоризације индустријске производње, што ће заузврат убрзати деглобализацију и даљу фрагментацију међусобно повезаног света.“
Мало вере у вештачку интелигенцију
Економиста је веома песимистичан по питању утицаја вештачке интелигенције (АИ) на економију, упозоравајући на опасну концентрацију корпоративне моћи, погоршање друштвених неједнакости и ширење дезинформација које поткопавају демократију.
„Не видим срећну будућност у којој нови послови замењују оне, које је преузела аутоматизација. Чини се да је ова револуција коначна“, закључује он, најављујући талас технолошке незапослености.
Конкуренција са Кином и климатска криза
Стручњак наглашава, да ће технолошки спор који се разбуктао између САД и Кине, само погоршати актуелне геополитичке тензије и чак може прерасти у рат између њих.
Што се тиче климатске ванредне ситуације, он предвиђа да је талас миграција који је захватио Европску унију 2015. само увод у миграцију која долази.
„Могућа економска или политичка решења која би решила проблеме животне средине су или политички немогућа или несразмерно скупа“.
Ћорсокак?
Рубини признаје да постоји мало алата за спас човечанства од „мега-претњи”.
„Само оне технолошке иновације, које доводе до повећане економске продуктивности и побољшања здравља животне средине, могу послужити као спас. Плус, одрживи економски раст од 5% годишње садржаће многе трендове који мењају судбину планете.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 25, 2022
