Pročitaj mi članakPlan novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa za rešavanje sukoba u Ukrajini uključuje značajne ustupke, poput odustajanja Kijeva od članstva u NATO i teritorijalnih koncesija u korist Rusije, navodi se u analizi agencije Rojters, pozivajući se na izvore bliske Trampu i na sugestije njegovih savetnika.
У тексту се истиче да Трампови саветници, како у јавности, тако и током приватних разговора, развијају предлоге за заустављање сукоба у Украјини.
Према овим предлозима, значајан део територија Украјине био би препуштен Русији на дужи временски период. Кључна заједничка тачка ових предлога јесте уклањање чланства Украјине у НАТО са преговарачког стола.
Агенција наводи да су три главна плана у разматрању, које су предложили: Будући потпредседник САД Џеј-Ди Венс, бивши директор националне обавештајне службе Ричард Гренел и Кит Келог, који је номинован за специјалног представника за Украјину. Сваки од њих има јединствен приступ решавању сукоба, али са сличним основним принципима.
План Ричарда Гренела: Предлаже стварање аутономних зона на истоку Украјине. Сматра да чланство Украјине у НАТО није у интересу САД и истиче да је Трампова пажња усмерена на европске теме, нарочито након септембарског састанка са Владимиром Зеленским у Њујорку.
План Кита Келога: Укључује прекид ватре и замрзавање сукоба дуж тренутне линије фронта. Келогов план, развијен у сарадњи са Фредом Флајцом, бившим званичником Савета за националну безбедност, фокусира се на стабилизацију ситуације кроз политичке и дипломатске механизме.
План Џеј-Ди Венса: Предлаже демилитаризацију линије разграничења између Украјине и Русије, уз гаранције да Украјина неће тражити чланство у НАТО. Венс верује да би Украјина требало да поврати суверенитет уз минималне војне претње са стране Русије.
Изазови и отпор предлозима
Ројтерс преноси да би многе од ових идеја могле наићи на отпор, како од стране украјинског председника Владимира Зеленског, тако и међу европским савезницима и америчким законодавцима.
Украјинска влада, која и даље прима војну и финансијску подршку Запада, укључујући и значајне испоруке наоружања од стране администрације Џоа Бајдена, могла би одбити овакве уступке.
Европске земље, посебно оне из источног блока, наглашавају спремност на повећање помоћи Украјини, док су САД током Бајденове администрације значајно интензивирале војну и логистичку подршку Кијеву. Ово би могло захтевати додатне напоре Трампове администрације да изврши притисак на Кијев како би га довела за преговарачки сто.
Трампова визија и ставови Русије
Доналд Трамп је више пута изјављивао да, да је он био председник током почетка сукоба, исти никада не би започео. Такође је тврдио да може постићи мирно решење за само 24 сата.
Ова тврдња је изазвала реакцију портпарола Кремља Дмитрија Пескова, који је истакао да је сукоб исувише сложен да би се решио у тако кратком року.
Са руске стране, председник Владимир Путин је у јуну 2024. године представио свој мировни предлог, који укључује признање статуса Крима, ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области као делова Русије, демилитаризацију Украјине, њен неутрални и ванблоковски статус, као и укидање антируских санкција.
Путин је нагласио да су ови услови кључни за прелазак на политичко-дипломатско решавање сукоба.
Путин је у недавном разговору са немачким канцеларом Олафом Шолцом поновио да Москва није одбијала преговоре, већ да је украјинска страна прекинула исте.
Русија, према речима Путина, остаје спремна за дијалог, али искључиво под условима који узимају у обзир нове територијалне реалности и основне интересе Русије у области безбедности.
Геополитички контекст и европски отпор
Планови Трампове администрације долазе у тренутку када европски савезници покушавају да одрже јединствен фронт у подршци Украјини, док се унутар саме Европске уније све чешће постављају питања о дугорочној одрживости подршке Кијеву.
Неки аналитичари упозоравају да би Трампови планови могли изазвати додатне поделе између Европе и САД, док други сматрају да би прагматичан приступ решавању сукоба могао донети олакшање за обе стране.
Док је Бајденова администрација фокусирана на наставак подршке Украјини, долазак Трампа на власт могао би означити радикалну промену америчке спољне политике, са већим нагласком на преговоре и реалполитик, што укључује и територијалне уступке Русији.
Уколико Трамп успе да имплементира ове планове, то би могло довести до значајних промена у глобалној геополитици, укључујући редефинисање односа између САД, Русије и Украјине.
Ипак, многи фактори, укључујући отпор унутар Украјине и међу савезницима, као и потенцијалне унутрашње несугласице у САД, чине да успех ових планова остаје неизвестан.
