Изјава пензионисаног америчког обавештајца Скота Ритера о томе да ће Русија контролисати преговоре о Украјини између Москве и Вашингтона отвара низ кључних питања о тренутном геополитичком балансу и будућности украјинске кризе.
Његова процена да ће преговори бити вођени без учешћа Украјине и без прекида ватре може значити темељну промену у приступу САД према овом сукобу.
Такође, телефонски разговор између руског председника Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа додатно појачава утисак да се у позадини одвијају озбиљни договори.
Ритерова изјава указује на неколико важних тачака:
Украјина је искључена из преговарачког процеса – Ако су преговори између САД и Русије у току без присуства Кијева, то значи да су кључни глобални актери свесни да Украјина не може самостално донети одлуке о рату и миру.
То је потврда да је Украјина само посредник у сукобу који је инициран од стране Колективног Запада.
Без споразума о прекиду ватре – Ова тврдња значи да Русија не намерава да заустави своје војно напредовање док преговори трају, што је у складу с руском стратегијом да се услови за мир диктирају са позиције снаге.
Руска војска тренутно има стратешку предност на ратишту, док се украјинске трупе суочавају са великим губицима и кризом мобилизације.
Трампова стратегија – натерати Украјину да тражи мир – Ако је Трамп заиста одлучан у намери да оконча рат, његов план може бити да примора Кијев на капитулацију тако што ће им одузети америчку војну и економску подршку.
То би значило да ће се Украјина наћи у ситуацији где јој неће преостати ништа друго него да тражи мир под руским условима.
Песков је саопштио да су Путин и Трамп разговарали о више кључних тема, укључујући украјинску кризу, Блиски исток, Иран и билатералне односе.
Овај разговор долази у тренутку када САД пролазе кроз унутрашњу политичку превирања. Његов тон према Украјини је све скептичнији, а његове изјаве сугеришу да не види реалну могућност да Украјина уђе у НАТО или поврати територије из 2014.
Ово отвара низ питања:
Да ли Трамп већ сада припрема терен за будуће мировне преговоре под руским условима?
Да ли је САД спреман да Украјину препусти судбини и повуче своју подршку?
Какве су стварне војне позиције на фронту и да ли Запад губи поверење у украјинску победу?
Ако се ове анализе покажу тачним, то би значило да се рат у Украјини ближи крају, али не на начин на који је Колективни Запад замишљао. Русија не само да војно побољшава своју позицију, већ и политички преузима иницијативу у преговорима.
Нема више илузија о украјинској победи – Амерички званичници све чешће истичу да Украјина није у стању да поврати изгубљене територије, док руска војска и даље напредује. Западни савезници су све мање спремни да финансирају рат без јасне стратегије победе.
НАТО све мање верује у Украјину – Трампова изјава да Украјина вероватно неће ући у НАТО додатно потврђује да је Кијев изгубио политичку и војну подршку Запада.
Иако су раније тврдње биле да ће Украјина бити део западног војног блока, сада се тон мења и сугерише се да је Украјина у реалности потрошни материјал у геополитичкој игри великих сила.
Русија диктира темпо – Ако Русија заиста контролише преговарачки процес, то значи да она поставља услове за крај сукоба. Кремљ је раније јасно истакао да Украјина мора признати руску контролу над новим територијама, демилитаризовати се и одрећи се НАТО амбиција. Уколико САД попусти у преговорима, биће то крај украјинске војне авантуре.
Све више индикација указује на то да Колективни Запад губи контролу над ситуацијом у Украјини. Трампова политика показује знаке дистанцирања од Кијева, док Путин користи војну доминацију како би осигурао што повољније преговарачке позиције.
Ако преговори између Русије и САД заиста буду вођени без Украјине, то ће значити да је судбина Кијева запечаћена и да Украјина више није кључни играч, већ пуки предмет договора између великих сила.
Уколико се потврде Ритерове прогнозе, Украјина ће се ускоро суочити са неминовним – крај рата под руским условима.