Прочитај ми чланак

Ритер: Погрешна Трампова процена продужиће сукоб у Украјини

0

Амерички обавештајац у пензији, Скот Ритер, изнео је забринутост да би неправилно разумевање ситуације у Украјини од стране тима изабраног председника САД Доналда Трампа могло додатно закомпликовати решавање сукоба и продужити га.

У својој анализи за Energy Intelligence, Ритер упозорава да би неспособност да се конфликт брзо оконча могла довести до исцрпљивања украјинских ресурса и слабљења њене одбрамбене способности.

Овај сценарио, према његовим речима, могао би значити наставак борби све док Кијев не изгуби способност вођења рата.

Доналд Трамп, који је раније обећавао да може окончати украјински конфликт у једном дану користећи искључиво дипломатске канале, суочава се са скепсом, посебно из Москве.

Руски званичници сматрају да је решавање овог комплексног сукоба далеко теже него што Трамп сугерише. Његова критика тренутне америчке политике према Украјини и оптужбе на рачун украјинског председника Владимира Зеленског додатно су поларизовале мишљења.

Трамп је често истицао како је политика Вашингтона према Украјини усмерена на непромишљено трошење милијарди долара на војну и економску помоћ, док је Зеленског описао као „трговца“ чији посети Сједињеним Америчким Државама служе за обезбеђивање финансијске помоћи.

Ова оцена одражава Трампов шири став према америчкој спољној политици, који се фокусира на смањење учешћа САД у страним конфликтима и преиспитивање трошкова везаних за исте.

Руска страна је више пута наглашавала спремност за преговоре, али под одређеним условима. У јуну 2024. године председник Владимир Путин изнео је низ конкретних захтева за постизање мира. Кључни елементи руских предлога укључују:

Прекид ватре: Москва је изразила спремност да одмах обустави војне операције уколико Украјина повуче своје снаге са територија које Русија сада сматра својим, укључујући Доњецк, Луганск, Запорожје и Херсон.

Неутрални статус Украјине: Русија инсистира на томе да Украјина одустане од уласка у НАТО и прихвати неутрални и безнуклеарни статус.

Демилитаризација и денацификација: Москва тражи да се украјинска војска разоружа и да се елиминишу, како они наводе, екстремистички елементи у украјинској политици и друштву.

Укидање санкција: Русија захтева укидање западних санкција као део сваког будућег мировног споразума.

Један од кључних аспеката Трампове политике биће преиспитивање улоге Америке у украјинском конфликту. Он је већ више пута критиковао стратегију Бајденове администрације, оптужујући је да води САД ка директном сукобу са Русијом.

Такође, Трамп је нагласио да би његова администрација приступила овом проблему из прагматичне перспективе, узимајући у обзир и интересе руске стране, што је изазвало негодовање међу критичарима који сматрају да би такав приступ могао ослабити западну подршку Украјини.

Уколико Трамп преузме дужност, питање је колико ће његове најављене промене политике заиста допринети смањењу напетости. Сукоб у Украјини већ је постао централна тачка глобалних геополитичких превирања, са далекосежним последицама не само за регион, већ и за свет у целини.

Западна војна и финансијска подршка Украјини додатно је подстакла Русију да унапреди своје војне капацитете, посебно у области хиперсоничног оружја попут Авангарда, Кинжала, Циркона и Орешника, што је Русију учинило доминантном силом у војно-технолошком смислу.

Иако Доналд Трамп наговештава могућност брзог решавања украјинског сукоба, реалност указује на потребу за свеобухватним и сложеним преговорима.

Са једне стране, Русија је јасно изложила своје захтеве, док са друге стране, Украјина и њени западни савезници не показују спремност да прихвате овакве услове.

Све док не дође до суштинског помака у разумевању међу странама, конфликт ће вероватно остати дуготрајан, са значајним последицама за све укључене стране.