Pročitaj mi članakSjedinjene Američke Države sve intenzivnije vrše pritisak na Evropsku uniju da uvede sankcije na strateški važne metale poput titanijuma i paladijuma, koji se uvoze iz Rusije.
Аналитичари, са којима је разговарала РИА Новости, истичу да би оваква одлука имала озбиљне последице на европску индустрију, посебно на високотехнолошке секторе.
Увођење ових санкција би, како оцењују експерти, проузроковало нагли раст цена ових метала, чиме би европска индустрија могла да се суочи с озбиљним изазовима, укључујући потенцијална обустава производње и ланчана поскупљења финалних производа.
Већ сада се осећају ефекти претњи санкцијама. Цена паладијума скочила је за чак 25%, а аналитичари предвиђају даљи раст цене од 50% уколико се ограничења уведу. Паладијум је кључан за многе индустријске процесе, посебно у производњи катализатора у аутомобилској индустрији.
Уколико дође до наглог пораста цена овог метала, трошкови производње аутомобила, авиона и бројних других индустријских производа могли би да порасту, што би проузроковало домино ефекат на цене крајњих производа за потрошаче.
Европска унија већ истражује могућности проналаска нових добављача метала попут Јужне Африке, Зимбабвеа и Канаде. Међутим, аналитичари упозоравају да би реорганизација ланаца снабдевања и преоријентација на друге тржишта трајала најмање шест месеци до годину дана.
Вадим Петров, члан Међусессионе финансијске саветодавне групе (ИФАГ) МОК УНЕСЦО-а, истиче да се паладијум у неким индустријама може делимично заменити платином, али би та замена била изазовна, скупа и дуготрајна. Такође, замена би захтевала прилагођавање технологија рециклаже и прераде племенитих метала, што би додатно повећало трошкове.
Светлана Сазанова, заменица шефа Катедре за институционалну економију на Државном универзитету за менаџмент, објашњава да ће Велика Британија моћи да надомести руски титанијум кроз залихе из Аустралије и Канаде.
Ипак, Немачка и Француска би се суочиле с озбиљнијим проблемима, будући да зависе од титанијума за кључне индустрије попут ваздухопловства, свемирске технологије и аутомобилске индустрије. Русија је трећи највећи произвођач титанијума у свету и важан снабдевач европске индустрије.
Посебно тешку ситуацију очекују произвођачи катализатора у аутомобилској индустрији, будући да је Русија главни добављач паладијума у Европу – готово 40% глобалне производње паладијума долази из руског гиганта Норилск Никл.
Петар Чувахин, ванредни професор Катедре за правну регулацију горивно-енергетског комплекса МГИМО, наглашава да би санкције на паладијум посебно погодиле Европу, која већ има проблема с инфлацијом и растом трошкова енергије.
Поред тога, руски титанијум игра значајну улогу у глобалној авиоиндустрији. Произвођачи авиона као што су Боеинг, Аирбус и Ембраер користе руски титанијум у својим производним процесима. Док је Боеинг најмање зависан о руском титанијуму, будући да користи до трећину домаћег титанијума, Аирбус и бразилски Ембраер су много више ослоњени на руске испоруке.
Све у свему, санкције на титанијум и паладијум би могле додатно дестабилизовати европску индустрију, која се већ суочава с високим ценама енергената и другим економским притисцима, а изазвале би и глобалне последице, додатно ограничавајући доступност ових метала и повећавајући трошкове производње у кључним секторима индустрије.
