Pročitaj mi članakSvet polako počinje da shvata da je počeo Treći svetski hibridni rat
Некада давно, пре десетак месеци, ударна вест у свим светским медијима је била да је почео конвенционални рат.
Али убрзо је постало јасно да нити је Русија „напала“ (већ је то била изнуђена, превентивна одбрана Русије, што значи да није агресивни већ одбрамбени рат), нити је то рат између Русије и Украјине (већ је „прокси“ рат у коме НАТО ратује против Русије под видом Украјине).
Затим смо сазнали и добили доказе за америчке биолошке лабораторије у Украјини, а и по целом свету,у којима је припреман биолошки рат, за сад само одложен. Онда се почело са увођењем економских санкција чиме је почео економски рат. Недуго потом је Америка одлучила да на рату заради па је своје вазале у ЕУ натерала да престану да купују, знатно јефтинији руски гас и почну да купују знатно скупљи (5-10 пута) амерички компримовани гас из шкриљаца. Тиме је почео енергетски рат који је сад (кад се узме у обзир и цена нафте) већ погодио цео свет. Узгред буди речено – покретање других прљавих и „анти-еколошких“ начина добијања енергије у ЕУ и другде, довело и до неоправдано занемареног и скрајнутог еколошког рата. Забрањивање руских а и других независних медија по целом свету је отворило нови фронт: медијски рат не само у Украјини или само у ЕУ већ по целом свету (управо ових дана смо у Србији сведоци још једне „хибридне битке“ у том рату: забране српског канала РТ на западној платформи а истовремено огорчене „борбе против цензуре и медијског мрака у Србији“ од стране оних који су РТ канал на својој западној платформи и забранили!?!).
„Мрежни“ рат
Информационо – психолошки рат на друштвеним мрежама, све оне мемове и мимове, фејк новости, „масакр у Бучи“, бановања, спиновања и т.д. – нема смисла ни објашњавати и документовати. Блокирање банака, међу-банкарских плаћања и платних картица нам је донео финансијски рат. Банкрот и пад вредности крипто валута је само друга битка сајбер рата који је почео коришћењем „старлинк сателита“ и „интернета са неба“ у војне сврхе. И тако даље, и тако даље. Могу се томови написати и о мрежном рату и о рату наратива и о менталном рату…
Све ово довољно говори о томе да није реч само о конвенционалном рату (оружаном сукобу) већ о хибридном рату. Другим речима: рат је постао комплексан (узајамно међу-завистан). Да разумемо зашто су Руси зауставили фронт на левој обали Дњепра код Херсона у конвенционалном рату – можемо само ако узмемо у обзир ефекте економског, енергетског, финансијског и медијског рата – на стање у „колективном Западу“ и грађанске немире који тамо почињу што ће довести до промена у снабдевању на десној обали Дњепра.
И тек ако на овај, хибридни (комплексни) начин посматрамо можемо разумети религиозни рат (или религиозни фронт) и његов значај.
Религија је директно везана за борбени морал у сваком друштву. И Црква је самим тим, хтела то или не, директан и (чудовишно али истинито) легитиман војни циљ у хибридном рату.
Као што би сви требало да знамо: Црква је „једна, света, саборна и апостолска“. И управо је ово мета религиозног напада на морал и борбену готовост армија православних држава. Ако се овај постулат, макар и привидно, макар и медијски, макар и преварно, макар и лажно наруши, ако се створи много, малих, несветих, корумпираних, несаборних и разједињених „црква“ уместо једне, свете, саборне Цркве – православни воини ће посумњати у исправност свог воевања.
Пашће борбени морал, држава, војска и друштво ће бити рањивији и подложнији распаду.
Зато је Запад преко поверилаца грчке државе принудио и грчку државу да запрети укидањем плата свештеницима и целом клиру у Грчкој и Александријској Патријаршији ако се не придруже признавању расколника у Украјини још 2018. године.
Грци – топовско месо
У овој хибридној агресији, Грци и грчки клир су „топовско месо“ (инструмент, алатка) религиозног рата против васцелог Православља. Исто као што су Украјинци „топовско месо“ конвенционалног рата, тако је грчки клир због финансијске зависности од грчког буџета постао средство за разбијање „једне, свете и саборне“ Цркве.
Жалосно али истинито. Да би остали на државним јаслама – прихватили су да буду оружје у туђим рукама у борби против Цркве.
Али од лета ове године, овај рат је ушао у нову фазу! Европска Унија је маркирала Руску православну цркву (РПЦ) као савезника Кремља и отворила „сезону отимања државних аутономија“ или како је то Председник Зеленски назвао „заокруживање духовне суверености“.
Чланице ЕУ Литванија и Летонија су у својим Парламентима донеле законе којима се православне епархије на њиховој територији под претњом силе одвајају од РПЦ. Слично је урадила и Естонија. Убрзо су се појавили предлози да се и Молдавска митрополија одвоји од РПЦ и припоји румунској.
Овом тренду се придружила и Украјина која сад већ у Парламенту разматра предлог закона о потпуној забрани Украјинске православне цркве (УПЦ). Грке који су своју улогу одиграли и настављају да примају својих 30 сребрњака из грчког буџета сада више нико ништа и не пита – ако стигну да напишу и поделе томосе – стигну, а ако не – „заокруживање духовне суверености“ ЕУ не може да чека сенилне Грке да испишу томосе.
Овај тренд је нешто принципијелно ново на Западу
По свему судећи ова тенденција се неће зауставити. У марту ове године Европски Парламент је већ донео резолуцију о православним црквама (множина!) у вези наше Цркве! Али сада више није реч само о „простору бивше СФРЈ“ и неким „хрватским, босанским, црногорским,… црквама“.
После Летоније, Литваније, Естоније, … питање је само времена када ће и друге државе ЕУ (можда Немачка, на пример) почети да доносе у својим Парламентима одлуке о „заокруживању духовне суверености“ и да законски дају аутономије и аутокефалности нашим епархијама у ЕУ.
Ово сада више није „теорија завере“ нити питање „нових теолошких тумачења“ већ реалан проблем и реална опасност. Другоправославци више нису унутар црквени већ безбедносни проблем. Можда је време да сем што смо добри као голубови, будемо и мудри као змије кад је у питању наш епископат?
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 18, 2022
