Рекордна поскупљења у Европи: Цене намирница „дивљају“ већ годину дана…

22:10 24.04.2023.

Мађарска је теже погођена инфлацијом него остале чланице ЕУ. Цене хране су за годину дана порасле за рекордних 45 посто што довело до пада потрошње. Али, зашто је храна толико поскупела баш у Мађарској?

Магдолна Гозон (83) грицка зелену папричицу са тезге у великој пијачној хали у центру Будимпеште, како би се уверила да је довољно љута за чорбу коју кува.

Јер, ако папричица није довољно љута, пензионерка не може себи да приушти да купи више комада – има малу пензију, а Мађарске се суочава са највећим порастом цена хране у Европској унији.

„Воће не купујем. Кромпир смо добили од општине, па не морамо да га купујемо, али је лук поскупео“, каже пензионерка, и додаје је престала да купује млечне производе, те да ретко купује месо, преноси Дојче веле.

Хлеб и млеко – скоро дупло скупљи

Цене хране су последњих месеци драматично порасле широм ЕУ, скочивши у марту за скоро петину у односу на пре годину дана. Тако је храна главна полуга инфлације, након што су цене енергије пале.

Међутим, према Еуростату, цене хране у Мађарској су за годину дана порасле за више од 45 одсто – далеко премашивши следећу највишу цифру од нешто више од 29 одсто у Словачкој.

Mađarska je teže pogođena inflacijom nego ostale članice EU. Cene hrane su za godinu dana porasle za rekordnih 45 posto što dovelo do pada potrošnje. Ali, zašto je hrana toliko poskupela baš u Mađarskoj? https://t.co/OUabSLxxyS

— DW Српски/Srpski (@DW_Srpski) April 24, 2023

Цене неких основних намирница су се у последњих годину дана у Мађарској готово удвостручиле. Хлеб, млеко, јаја и путер, на пример, поскупели су за 72 до 80 посто. И све то уз средњу месечну плату од 820 евра.

Оваква поскупљења тешко погађају потрошаче приморавајући их да промене своје навике, односно врсту и количину хране коју купују, док су трговци приморани да преиспитају своју понуду.

„Навике су се дефинитивно промениле, тако да људи заиста размишљају о томе шта купују. Скоро смо дошли до тога да се кобасица и шунка сматрају луксузом“, рекла је Силвија Букта, шефица месаре у пијачној хали у Будимпешти.

„И ми трговци морамо мање да купујемо јер су цене веће, а знамо да нема толико купаца“, додала је Букта.

Неефикасна пољопривреда

Док се већина чланица ЕУ суочава са сличним тешкоћама јер рат у Украјини подстиче пораст трошкова живота, неефикасност мађарске пољопривредне и прехрамбене индустрије те историјска девалвација форинте учинили су „екстремну инфлацију“ у земљи гором него било где у ЕУ, рекао је Петер Вироваж, главни економиста банке ИНГ Мађарска.

„Свуда је било суше, свуда су порасле цене енергената, свуда су порасли трошкови набавке“, рекао је он, „али ако производња није довољно ефикасна, онда је, наравно, домаћим произвођачима много теже да плате те повећане трошкове.“

Да би саставили крај с крајем, цене су подгили и ресторани, пекаре и друга предузећа. Такође су променили понуду – како би избегли најскупље састојке. Кафе Цига, ресторан и бар на тргу у центру Будимпеште, уклонио је са јеловника хамбургере и помфрит крајем прошле године – због поскупљења меса и уља, каже директор Андраш Келемен.

„Цене су нагло порасле. Било је неких артикала који су поскупели око сто одсто“, рекао је он. „Невероватно је поскупело поврће, посебно у зимском периоду, те неке врсте меса и месних прерађевина.“

Инфлација и девалвација форинте

То је повећало укупну стопу инфлације у Мађарској на 25,6 одсто, која је такође највиша у ЕУ, чији је просек прошлог месеца 8,3 одсто. Растући трошкови живота довели су до брзог повећања плата – и тако повећали трошкове производње које предузећа делимично пребацују на купце.

„Сви наши трошкови стално расту, а у међувремену морамо да подигнемо плате“, рекао је Келемен. „Постоји одређена тачка изнад које не желимо или се не усуђујемо да подигнемо продајне цене, али је уобичајено повећање од 30 одсто.“

Естер Робош, власница пекаре Бабушка у Будимпешти, рекла је да је и она морала да повећа цене. А почела је да користи маслиново уље за неке колаче јер су цене путера у марту скочиле за 68 одсто.

„Сви састојци су поскупели, али ми смо највише осетили пораст цене путера, маслиновог уља и брашна“, рекла је она.

Иако је Мађарска велики произвођач пшенице, кукуруза, уљарица и меса – око 30 одсто прехрамбених артикала у продавницама је из увоза, према студији Националне канцеларије за безбедност ланаца хране из 2022.

Мађарска форинта је прошле године ослабила за више од 40 одсто у односу на амерички долар и више од 20 одсто у односу на евро – због чега су трошкови порасли трошкова увоза, а самим тим и цене у продавницама, каже Вироваж.

„То једноставно значи трговци на крају покушавају да своје повећане трошкове пребаце на потрошаче“, рекао је економиста.

Мађари троше мање јер им опада куповна моћ, а уштеђевине се смањују, тако да вероватно неће бити спремни да плате више за хлеб и другу храну, спречавајући тиме трговце да на купце пребацују додатне трошкове.