Прочитај ми чланак
Атина – Ако неће да банкротира, Грчка има само једну опцију – да прихвати предлоге поверилаца који јој омогућавају даљу финансијску подршку. То значи да пристане и на све услове институција без дискусије, прелази „црвене линије” којима је штитила минимални стандард грађана и изневери предизборна обећања.
То је Атини, уочи одлучујућих заседања Еврогрупе и ЕУ у понедељак, без имало устезања поручио председник Европског савета Доналд Туск који сматра да „више нема играња”.
„Ситуација у Грчкој је критична и близу смо тачке када ће влада морати да бира између добре понуде поверилаца која обезбеђује финансијску подршку или тоталног краха, изласка из монетарне уније”, поручио је Туск у видео-поруци Атини.
Он подвлачи да у понедељак неће бити много времена за дискусију, већ само за утврђивање да ли су Ципрасова влада и зајмодавци једни друге разумели и исхватили последице.
Званична Атина је протестовала јер сматра да је реч о новом ултиматуму у тренутку када грчка влада покушава да порнађе компромис. Према информацијама из Брисела, „на столу” је предлог да се споразум о финансирању уз даље реформе продужи до краја године. Друга варијанта је продужење до краја септембра, а трећа, план „Б” са изласком Грчке из монетаане уније и свим последицама на које су европске земље, очигледно, добро припремљене.
Наравно, уколико Ципрасова влада понуди некакав нови план реформи које ће задовољити кредиторе, може се догодити чудо. Али маневарски простор за Атину је преузак јер повериоци инсистирају на смањењу пензија, подизању ПДВ за струју, лекове, основне животне намирнице на шта премијер Ципрас није спреман. Председник Европске комисије Жан Клод Јункер каже да све мање разуме грчког премијера и да му се поверење које је има у њега није вратило.
„Лично желим и сматрам својом дужношћу да спречим излазак Грке из монетарне уније ,али у исто време очекујем да и премијер Ципрас схвати да европске политичка сцена није простор за игре у којима неко губи, а неко добија”, изјавио је Јункер уз констатацију да је „највећа Ципрасова грешка што је давао предизборна обећања која не може у потпуности да испуни. Његова највећа грешка је што верује да једним референдумом или изборима у Грчкој може да измени целу Европу”, закључио је Јункер.
Премијер Алексис Ципрас је пред тешком дилемом, у процепу између опозиције и дела нације, који сматра да је сваки споразум бољи од банкрота и нове агоније, и оних Грка, међу којима је велики део припадника левичарске Сиризе, који сматрају да нема попуштања и пристајања на „нечасни споразум”. Леђа су му окренули они у које је неосновано много веровао, канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд, који иако су понудили своје посредовање, увек остају верни европском курсу и захтевима да се испуњавају обевезе. Уосталом, Немачка би изласком Грчке из монетарне уније и банкротом била на директоном губитку од 83 милијарди евра што Ангела Меркелне може да занемари.
Грчка влада после повратка премијера Ципраса из Русије непрекидно заседа у покушају да припреми контрапредлог реформи са којима ће пред повериоце изаћи у понедељак. На Тргу Синтагма свакодневно се окупљају присталице владе али и опозиције. Стање у банкама је пред викенд било драматично јер је за пет радних дана са рачуна повучено преко две милијарде евра. Ваш извештач био је сведок дугих редова, нервозних Грка са по неколико штедних књижица који су велике суме евра гурали у џепове и ташне. У ТВ прилогу сатнице МЕГА објашњавали су како ће новац сакрити од потенцијалних лопова. Грчке банке упутиле су драматичан позив Европској централној банци да, доделом одређене суме у фонд за подршку стабилности, подржи ликвидност грчких банака.Одлуком ЕЦБ, одобрена је помоћ од три милијари евра. То значи да ће грчке банке у понедељак, ипак, бити отворене јер је било страховања од најгорег сценарија. Међутим, ретки су банкомати у којима има новца. На то се жале и страни туристи који бораве у Грчкој.
С друге стране, у критичној ситуацији за земљу, многи Грци и даље не плаћају порез и сваког месеца држава има милијарду евра новог дуга. Укупан дуг држави за порез је готово 78 милијарди евра. Такве аномалије, Европа која живи по правилима, тешко да може да схвати.
(Политика)
