Прочитај ми чланак

ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ: Могу ли Румуни да постану Немци

0
moguli rumuni biti nemciklaus-johanis

Из историјске прашине вади се идеја „немачког спасоносца”: Клаус Јоханис (Фото Ројтерс)

На предстојећим председничким изборима главни кандидат десничарске опозиције је румунски Немац Клаус Јоханис.

Нова и на брзу руку склепана опозициона политичка алијанса између либерала, који су се донедавно налазили на власти са социјалдемократама, и 2012. свргнутих демократа, које је некада изнедрио одлазећи председник Трајан Басеску, одлучила је да за свог кандидата на предстојећим новембарским председничким изборима прогласи румунског Немца Клауса Јоханиса.

Око овог необичног политичког потеза, чији је циљ да се на врх једне већински православне земље (85 одсто Румуна су православци) постави један Немац, истина домаћи, али протестант, који има двојно држављанство и чији родитељи живе у Немачкој, одмах се повела жучна и далекосежна медијска полемика.

„Па шта ако је протестант и Немац! Ми живимо у 21. веку и у земљи чланици Европске уније”, кажу једни.

„Зар међу толико милиона православних Румуна, сигурних родољуба, нема ниједног који би заслужио да му се повери толико важна председничка фотеља”, одговарају други.

Оваква одлука једног од стубова читавог румунског политичког спектра (десничарске Хришћанско-либералне уније) да се у „мутном мору” изборне битке ослони на „вредног, уредног и поштеног Немца” има своја како садашња, тако и историјска објашњења.

Немци, са својим чувеним и препознатљивим менталитетом, оставили су у новијој румунској историји дубоке трагове са – тврди се чак и у школским уџбеницима – озбиљним позитивним последицама по развој овдашњег друштва. Године 1866, после збацивања Александра Јоана Кузе, првог владара тек настале уједињене Румуније (реч је о уједињењу Влашке и Молдавије), у земљи је настао потпуни хаос, који је претио уништењу нове државе. Нова буржоазија и стари феудални строј никако нису могли да нађу заједнички државни језик. Спас је потражен у некоме са стране, који би могао да буде неутрални судија. Тако је у Румунију „увезен” немачки принц Карол Хоенцолерн-Зигмаринген, који је био и проглашен за краља.

Карол Први, краљ немачког рода, као и његови потоњи наследници на румунском трону – Фердинанд, Карол други и Михајло (свргнут 1947) – увели су овде немачки „стил” у свему, европске законе и модернизовали друштво. Тако је овде нашироко укорењено мишљење да је „са Немцима на челу било неког реда”.

Нешто слично се збива и сада, после скоро 150 година. Румунска јавност је дубоко разочарана политичком класом, која је 25 година после свргавања „црвеног деспота” Николајеа Чаушескуа, испољила потпуну импотентност у вођењу друштва у коме, наводно, главну реч имају лопови и тајкуни. Корупција и самовоља разиграли су се у подивљало коло. Све осиромашенији народ грдно се пати, земља је у ћорсокаку. Из историјске прашине вади се идеја „немачког спасоносца”.

Њега проналазе у веома успешном ванстраначком градоначелнику трансилванског града Сибијуа, Клаусу Јоханису, који се брзопотезно изводи на свенационалну политичку сцену и тако вештачки претвара у лидера коме се поверава улога главног опозиционог кандидата за будућег председника Румуније.

Животни пут „Јоханиса (55) доста је једноставан. Рођен у Сибијуу, школован у Клужу, радио је најпре као професор физике, затим као окружни школски инспектор, председник Демократског форума Немаца у Румунији (којих је остало веома мало, тек нешто око 35.000, пошто су многи од њих емигрирали у Немачку, међу којима и Јоханисови родитељи) и три пута узастопце био биран за градоначелника Сибијуа, уживајући подршку већинског румунског живља.

Као ефикасни градоначелник, Јоханис се прочуо у земљи, али нико у њему није видео неког националног политичког лидера. Прва се за њега „закачила” Национално-либерална странка, која је била у сукобу са председником Басескуом. Она ванстраначког Јоханиса вади из политичког шешира, прима га 2013. у своје редове и убрзо, буквално преко ноћи, уз отклон од статута партије, бира га за свог председника. А затим следи прича о томе како он постаје кандидат обједињене опозиције.

Како сада стоје ствари, главни Јоханисов конкурент ће бити премијер Виктор Понта, чију председничку кандидатуру истиче владајућа Социјалдемократска странка. Иако има доста њих који тврде да није „европски” и „демократски” да се у изборним кампањама и уопште у политичком животу користе „верски” и „етнички” аргументи, медији су већ утврдили да се румунско друштво поделило на „Немце” и „Румуне”.

Јоханис у својим предизборним наступима обећава бирачима „ред и поредак”, „чисто правосуђе” и отворени „рат корупцији која је све нагризла”. „Обећавам да ћу за десет година претворити Румунију у западну државу”, каже он, очигледно рачунајући на два председничка мандата.

После ових Јоханисових речи никло је питање: зар неко може да поверује да се Румуни, са својим балканским менталитетом, могу претворити у вредне и коректне Немце, људе којима ће бити туђ бакшиш и мито?

На једно друго питање осврнуо се премијер Понта, одговарајући свом главном противкандидату.

„Нема збора да питање верске и етничке припадности не треба да се потеже приликом избора председника државе. Али ко има права да мене спречава да тврдим да сам православни Румун, рођен на румунској земљи и да сам њој безгранично привржен.”

Наравно да се у предизборној кампањи, која се све више разбуктава и у којој севају све нижи ударци, износе и други аргументи. Један од њих је тврдња да је, у крајњој линији, Јоханис Басескуов присталица, који, ако дође на власт, треба да га спасе од суда за бројна почињена недела. Ипак, верује се да ће се све вртети око питања ко може и треба да буде нови шеф државе – Румун или Немац.

(Политика)