Прочитај ми чланак
Недуго пошто је Младен Пејновић, задужен за бригу о државној имовини у Хрватској, најавио да ће већ на јесен Голи оток на продају, интерес су показали многи, а „писмо намере“ стигло је и из Србије. Може се само претпоставити да је реч о удружењу бивших логораша, будући да су и чланови Удружења Голи оток „Анте Земљар“ из Хрватске предложили да се спречи изградња луксузних хотела и острво претвори у место пијетета и сећања на 13.000 бивших затвореника.
После предлога бивших логораша и чланова Удружења које окупља људе заинтересоване за људска права, Хрватска је привремено обуставила процес продаје, па ће се на јесен сви заинтересовани наћи у Загребу и предложити своја решења. Али, за све те пројекте потребне су паре, па је процена Удружења Голи оток из Хрватске да би уређење коштало око десет милиона евра. Рачуна се највећим делом на европске фондове, а идеја је и да Голи оток буде место где ће се образовати млади људи из целог света и подсећати на тамне стране историје.
Данас је Голи оток напуштен, изгледа сабласно и тек повремено наврати група туриста која би волела да види балкански Алкатраз. Зграде се урушавају, па постоји и опасност за знатижељнике који неорганизовано лутају око рушевина. Пошто је 1989. године донета одлука о затварању затвора за младе, све је са Голог отока однето. Неколико година су тамо били чувари, а сада нема никога.
Климатски услови на Голом отоку су тешки, па није лако замислити да би то могло да буде идеално место за хотеле. Поготово што је боравак на Голом отоку могућ свега неколико месеци годишње, а већ на јесен почињу снажне буре и лоши временски услови. Колико би то могла да буде препрека за инвеститоре који виде само комерцијалну страну Голог отока тешко је претпоставити.
– Предлажемо да се обнове четири објекта који су у релативно добром стању и направи меморијални центар и школа демократије. Желимо да развијемо специфични вид туризма, да тком лета долазе људи из међународних институција који хоће да расправљају о разним темама везаним за људска права, а да имају и могућност да се окупају – каже Дарко Бавољак, председник Удружења Голи оток „Анте Земљар“ из Хрватске.
Донедавни председник удружења логораша Равао Равлић и бивши кажњеник, каквих је остало још двадесетак у Хрватској, сматра да је спомен-подручје најбоље решење за Голи оток:
НАЈВРЕДНИЈИ КАМЕН
Једина вредност сада на Голом отоку је обрађени камен, уграђен у куће и путеве који не воде никуд. Реч је о ручно обрађеним комадима камена, који на тржишту имају изузетно високу цену, па ће будући власник камен моћи да прода и добро заради. Обрађивали су га робијаши, у страшним условима, по сунцу, киши и јаком ветру, а за разлику од свега другог, камен још нико није однео са Голог отока.
– На Голом отоку се укупно налазе 22 зграде, а на Светом Гргуру седам, а све је направљено нашим ропским радом. На томе се темељи и наше право да се на том простору уреди музеј, библиотека, галерија, поставе спомен-плоче. Рецимо за голооточког лекара Николу Николића који је био велики хуманиста и спасао многе животе – каже Равлић.
Занимање за Голи оток показали су и студенти архитектуре из Граца, који су предложили пројекат који такође укључује музеј, простор за радионице, а да се на месту бивших казнионица направи центар за решавање светских сукоба. Идеја је да се ту окупљају политичари из целога света, како би разговарали о кризним местима у свету, пре свега они чије су државе у сукобу.
За већину чланова Удружења Голи оток из Хрватске идеја да се тамо саграде хотели, диско-клуб и слични садржаји је скандалозна:
– Уступити неком приватнику да на месту где су животе изгубиле стотине људи, а патиле хиљаде, крајње је недозвољено, а поготово да се на Голом отоку направе садржаји за комерцијални туризам – кажу у хрватском удружењу.
Постоји и иницијатива да се сви који би се бринули за очување сећања на бивше логораше повежу и са сличним институцијама у свету, логорима и затворима у којима су такође патили људи:
– Треба знати да је Голи оток по много чему био специфичан, док су Хитлерови логори били радни и елиминаторски, Стаљинови искључиво радни, Голи оток је био место преваспитавања, нешто слично као у Гвантанаму. Ми млађи којима су људска права на памети зато ово место желимо да сачувамо за сећање на људске патње, уместо да се Голи оток комерцијализује – тврди Бавољак.
(Вечерње новости)
