Прочитај ми чланак

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: Реформа немачке војске била грешка

0

nemacka-vojska

Четврт века од пада Берлинског зида, криза на Криму у Немачкој поново буди старе страхове. Експерти, међутим, траже да се да се немачке трупе поново повећају и боље опреме.

Била је то најдрастичнија реформа свих времена: од 2010. број војника немачког Бундесвера смањен је на око 185.000, а војна обавеза укинута. Бундесвер се од војске за превентивна дејства претворио у војску спремну за глобално деловање и интервенције у кризним ситуацијама у иностранству. Један од предуслова за реформу била је претпоставка да Немачку окружују пријатељи. Међутим, управо те претпоставке у међувремену би могле да се испоставе као погрешне, верују бивши генерали Бундесвера, међу којима је Харалд Кујат. „То је била свесна одлука да се способности Бундесвера ускладе са могућим кризним операцијама, али не и са одбраном земље и Савеза. То је била грешка која се мора исправити“, каже Кујат.

Јер, криза на Криму могла би да постави и неке нове захтеве унутар Бундесвера: други партнери из НАТО, као на пример Пољска, Румунија, а пре свега балтичке земље, осећају се угрожено. Пољски и румунски министри одбране изјаснили су се за јачи ангажман Савеза на Истоку. „Запад мора да дође до закључка да се свет пре неколико седмица значајно променио“, изјавио је пољски министар одбране Томаш Сјемоњак.

И врховни командант НАТО Филип Бредлоу, изразио се за померање снага: „Морамо другачије да се позиционирамо и будемо спремни на деловање.“ Промењена безбедносна ситуација не би могла да промени само подручја деловања НАТО који се до сада концентрирао на кризне интервенције ван подручја земаља које су у Савезу. Тако би и Бундесвер, бар теоретски, могао да добије нове задатке.

Превентивно дејство је важно

НАТО ће се тренутно уздржати од прегруписавања трупа како не би још више разбуктао ситуацију. Кујат сматра да је тренутни ангажман Немачке искључен. Ипак, Немачка мора, бар теоретски, да буде у стању да делује превентивно, указује Кујат: „За одбрану Савеза, Бундесвер није ни структуиран, нити опремљен или обучен.“ И у редовима социјалдемократа (СПД) чују се слична мишљења. „Морамо да се запитамо да ли Бундесвер заиста даје веродостојан допринос одбрани земље и Савеза“, каже социјалдемократа и стручњак за питања одбране, Рајнер Арнолд.

Тако формулисана страховања долазе управо у тренутку у којем опуномоћеник за одбрану Хелмут Кенигсхаус упозорава на оптерећеност Бундесвера. „Упркос досадашњим реформама, Бундесвер се у тренутним мисијама налази на граници својих људских и материјалних могућности“, каже он. „Број жалби је у односу на број војника на највишем је нивоу од 1950. Године“.

Недостаје све

Премало особља, премало опреме. То је тренутно у фокусу критике када је реч о немачким трупама. Од последње реформе број особља смањио се за 80.000. „Уз то долази и чињеница да је Бундесверу све теже да пронађе особље“, каже Кујат. Јака конкуренција Бундсверу је привреда која често више плаћа и нуди боље услове запосленима који на тај начин могу боље да координирају породичне и пословне обавезе. „С обзиром на велике проблеме због недостатка особља, постоје две могућности: једна је да заиста будемо у могућности да Бундесвер учинимо атрактивним или да се, уколико то из финансијских разлога није могуће или пожељно, одлучимо за другу алтернативу која гласи: поновно увођење обавезног служења војног рока“, каже Кујат.

Дакле, поново све из почетка? За политиколога Ханс-Георга Ерхарта са Института за безбедносну политику и истраживање мира на Универзитету у Хамбургу, та дискусија није прикладна: „Сви проблеми о којима смо раније дискутовали пре него је дошло до укидања обавезног служења војног рока, неће се решити“. У то се не убрајају не само високе цене за велику армију, већ и могућа неуставност војне обавезе. Све више младића могло би да буде позвано у војску, чиме се више не би испуњавало уставом загарантовано начело једнакости. „Нови војни рок није уопште потребан“, верује он и додаје да НАТО, захваљујући САД, већ сада делује превентивно. „Они имају толико потенцијала, да Русија то не може да постигне на за сто година.“

(Дојче веле)