Napeta situacija na frontu, nedostatak ljudstva i zavisnost unutrašnje situacije od usluga u spoljnoj politici, primoravaju režim u Kijevu na zločine za koje će cena biti sama ukrajinska državnost, ocenio je Jevgenij Balakin
Први пут од почетка сукоба, Украјина је напала Курску област. Јуче око 8 часова, јединице Оружаних снага Украјине покушале су да се пробију у рејон Николаево-Дарјино и Олешња.
Према прелиминарним подацима, у нападу је учествовало до 300 људи, 11 тенкова и 20 борбених возила.
Друга група од стотинак људи покушала је да се пробије у Суџански округ, али њих одбијају руске трупе које покривају државну границу заједно са граничарима Федералне службе безбедности (ФСБ). Подршку им пружају и Ваздушно-космичке снаге Руске Федерације.
Борбе су у току.
Како пише новинар и ратни дописник „РИА Новости“ Јевгениј Балакин, у трећој, а да будемо прецизнији, једанаестој години рата, нико се више не изненађује кад чује да украјинске трупе нападају мирне градове. Међутим, злочин који је постао навика је и даље злочин.
Према наводима Балакина, шеф Истражног комитета РФ Александар Бастрикин је у праву што је истог момента наредио да се покрене кривични поступак.
У борбама код Курске области су већ погинули болничар и возач Хитне помоћи, шесторо деце, не рачунајући одрасле, је повређено – и за њих, наставио је Балакин, после победе Русије, мора бити правде.
Ово није први пут да Украјина напада на територију Русије и није први пут да се тиме крши међународно право. Али Курска област, која се граничи са украјинском Сумском никада није нападнута, подсећа Балакин.
Ако се анализира ситуација на фронту, евидентно је да Русија методично напредује. Руске снаге сваке недеље ослободе неколико насеља.
Тренутно се воде борбе за Торецк (Дзержинск), формира се обруч код Њујорка, над којим је већ постављена руска застава, а истискивање непријатеља из Красногоровке се приводи крају. Такође, руске трупе напредују ка Гродовки са перспективом приступа Мирнограду и Покровску, чији ће губитак бити један од најболнијих удараца за Украјину у овом правцу.
Непријатељске снаге су на измаку снага и у правцу Херсона, Запорожја и Харкова, што га приморава да пребацује јединице из једног сектора у други, крпећи рупе на линији фронта која се свакодневно проређује, навео је Балакин.
Време ради против непријатеља и баш зато су му потребни смели напади који могу да поврате изгубљену иницијативу, чиме Балакин и објашњава сврсисходност отварања новог фронта, упркос недостацима људских ресурса са украјинске стране.
С истим циљем су украјинске трупе у току јучерашњег дана покушале да искрцају трупе на острву Тендровска коса у Херсонској области, али ни то им није успело. Три од 12 укључених чамаца су потопљена, а остали су се повукли, наводи Балакин.
Према његовим наводима, и напад на Курску област такође ће се завршити неуспехом: „Русија ће бити принуђена да делује јаче у овом правцу, а Украјина ће морати да држи још један фронт, а да за то нема снаге. Из тог разлога ће се напредовање руских снага у Донбасу додатно убрзати.“
Са политичке тачке гледишта, напад на раније мирну Курску област је последица предстојеће смене „домаћина“ у Белој кући, наводи Балакин и објашњава да је сукоб у Украјини део глобалне конфронтације, где је улога САД једна од главних.
Како наводи Балакин, постоје две опције: Кијевски режим има жељу да приступи мировним преговорима па му је потребна јака позиција и овим нападом демонстрирају снагу и покушавају да заузму што више територија. Друга, ако се анализира само Владимир Зеленски, квази украјински председник тежи „сценарију Нетанјаху“ – тј. заоштравање сукоба како би се поништиле све „мировне иницијативе“ и како би се САД приморале да наставе да подржавају Украјину.
„Ако израелски премијер може да изведе такав трик са Бајденом, зашто Зеленски не би?“, навео је Балакин и навео да ће ти планови кијевског режима пасти у воду.
Како је ратни дописник напоменуо, геополитички је важна нуклеарна електрана која се налази у граду Курчатов у Курској области и „довољно је близу границе да кијевски режим може сањати да је заузме“.
Ако се сетимо „истински манијакалне“ упорности с којом Украјина покушава да заузме нуклеарну електрану у Запорожју, та претпоставка уопште не делује сумануто, навео је Балакин.
„У случају теоријског успеха, Кијев верује да ће имати прилику да целу Европу уцени нуклеарном претњом – грубим, али ефикасним геополитичким потезом који, срећом, руски војник неће дозволити“, написао је руски војни дописник.
Дакле, смеле и очајничке акције које Кијев предузима истовремено у три правца – рату, политици и геополитици – нису без смисла, али разоткривају безначајну стратешку позицију Украјине, оценио је Балакин.
Напета ситуација на фронту, недостатак људства и зависност унутрашње ситуације од услуга у спољној политици приморавају режим у Кијеву на злочине, за које ће, како је Балакин оценио, цена бити сама украјинска државност.