Прочитај ми чланакДилема да ли вода значи живот или енергију се води не само око река Старе планине у Србији него и око највеће реке света – Нила.
На самој граници са Суданом, Етиопија је завршила изградњу бране која ће напајати највећу хидроелектрану афричког континента – „Брану великог етиопског препорода“ како јој званично гласи име.
Капацитет ће јој бити око 6.500 мегавати, чиме ће спадати у 10 најпродуктивнијих хидроелектрана на свету.
Поређења ради, српско-румунски Ђердап 1 је капацитета 2.200 мегавата.
Овом браном ће Етиопија утростручити своју производњу струје када се акумулација вештачког језера од 74 км3 воде буде напунила.
И управо са тим задржавањем нилских вода Египат има проблем.
Сетимо се, Нил настаје уједињењем Белог и Плавог Нила подно Картума, главног града Судана.
Бели Нил, који извире из Викторијиног језера у централној Африци заправо не доноси много воде Нилу.
Највише воде се у Нил слије Плавим Нилом са етиопских висоравни за време летње сезоне монсуна.
Та вода и њено плављење су миленијумима храниле Египат и начиниле га силом и цивилизацијом.
Зато Египат гледа на почетак акумулације новог језера као на егзистенцијалну претњу по државу.
Колико воде од овогодишњих монсуна ће стићи до Нила?
И колико година ће требати још увек безименом језеру да се напуни?
Хоће ли Египат снаћи седам сушних година док се не утажи етиопска жеђ за енергијом?
Каиро је све време инсистирао да акумулација језера није унутрашња ствар Етиопије него питање од животног значаја по све земље нилског слива и да акумулација не сме да почне пре него што се постигне договор.
У ту сврху су вођени мултилатерални преговори под покровитељством Афричке уније, Уједињених нација, али без резултата.
Штавише, лидери су почели да звецкају сабљама.
Заменик шефа генералштаба Етиопске армије, генерал Бирхану Јула, упозорио је: „Египћани и сав свет врло добро знају како ми водимо рат ма када он избио.“
Председник Египта је при посети једној војној бази пилотима поручио да буду спремни да изврше сваку мисију унутар, а ако буде неопходно, и ван граница Египта.
Етиопско ратно ваздухопловство званично располаже са свега 24 борбена ловца, испоручених још 1970-их из СССР-а.
Египатска авијација има више од 300 борбених авиона.
Египту не треба рат ни нека значајна битка да оствари свој циљ, већ само да брана буде ракетирана.
Овакав сценарио би био могућ само у раним данима акумулације, док се у језеру не сакупи толико воде да њено нагло ослобађање не поплави суданске обале Плавог Нила.
Такву интервенцију прижељкују бројни анонимни арапски корисници Твитера, који редовно одговарају на твитове етиопских званичника илустрацијама разарања бране.
Премијер Етиопије, Абиј Ахмед, ради на мирном решењу.
Нажалост, унутрашња нестабилност у Етиопији му не оставља пуно маневарског простора за дипломатију.
За напоре у постизању још увек непостигнутог мировног споразума са Еритрејом је 2019. добио Нобелову награду.
У неким другим околностима би такво признање можда била предност, али управо због њега, и због његовог мешовитог порекла (отац муслиман), опозиција га жигоше као издајника.
Још једна природна катастрофа се упоредо дешава, која је могла бити спречена да у Јемену и Сомалији постоје државе које спроводе мере сузбијања те пошасти.
Уместо тога, тамо бесни рат и анархија услед којих се нико није побринуо да се сузбије трансконтинентална најезда скакаваца каква се не памти.
Милијарде које брсте све на шта слете. Само један рој је заузео површину од 4.500км2, већу од целог Срема.
По прогнозама Организације за храну и пољопривреду УН-а (ФАО), глад прети десетинама милиона људи у источној Африци.
Етиопија је већ много пута била жртва великих глади које су водиле ка колапсу државе.
Стога је огроман притисак на премијера Ахмеда да сачува макар једну победу, хидроелектрану.
Египатски председник, генерал Абдалфатах ал-Сиси, и сâм мора да води рачуна о својој власти коју је стекао 2013. пучем против председника Морсија.
Економија Египта почива на туризму и природном гасу.
Епидемија је макар за ову годину избрисала добит из те две гране, те преостаје пољопривреда која директно зависи од Нила, као и 100 милиона становника чије би водоснабдевање било угрожено уколико се Етиопија одлучи да брзо напуни језеро.
И око брзине акумулације језера две стране не могу да се сложе. Етиопија би желела да језеро за три до пет година напуни монсунским водама Плавог Нила, Египат тражи да се то продужи на чак 15 година.
Брзо пуњење угрожава сигурност Египта, споро пуњење обесмишљава читав пројекат бране и кочи економски узлет Етиопије која је земља са највећим привредним растом на планети.
Египат и Судан се позивају на уговоре из колонијалног доба којих Етиопија није потписница, а Етиопија на чињеницу да сав слив Плавог Нила потиче са њене територије и да има право да га задржи.
У уторак се Египат повукао из најновије рунде преговора под покровитељством Афричке уније, „на консултације“.
Етиопски премијер је пак изјавио да је захваљујући обилним кишама, Етиопија постигла акумулацију воде планирану за ову годину.
Али шта је са наредним годинама, и колико ће тих година уопште бити?
У расподели Нила не нестаје само воде, већ и времена за договор.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
