Прочитај ми чланакПоследњих година, глобалистичка агенда све више циља на саме темеље друштва, настојећи да поткопа светост породице, верске слободе и биолошке истине. У срцу овог напора лежи усаглашено настојање да се редефинише род, потез који не само да угрожава природни поредак, већ служи и као оруђе за поделу становништва и унапређење ширег програма друштвене контроле. Овај рат против родне биологије није само културна дебата; то је прорачуната стратегија да се преобликује људско разумевање самог себе, са далекосежним последицама по породице, нације и будућност цивилизације.
Уједињене нације, често предводник глобалистичких иницијатива, одиграле су централну улогу у овим напорима. Недавни предлог за нови споразум УН о злочинима против човечности открива дубину овог плана. Овај споразум, који настоји да инструментализује међународно право против оних који се противе родној идеологији, криминализовао би различита мишљења и наметнуо радикалну редефиницију рода. Према његовим одредбама, појединци који се залажу за биолошке истине, као што је разлика између мушкараца и жена, могу бити означени као криминалци. Ово није само напад на слободу говора; то је напад на природну породицу и биолошку стварност која је подупире.
Ватикан је био један од ретких гласова разума у овој дебати, упозоравајући на опасности овог споразума више од четири године. Света столица је нагласила да би изостављање традиционалне дефиниције рода из уговора ефективно заменило здраву дефиницију утврђену у Римском статуту. Римски статут, усвојен 1998. године, дефинише род као „два пола, мушки и женски, у контексту друштва“. Ова дефиниција је била резултат опсежних преговора и имала је за циљ да разјасни значење „родног прогона“, нове категорије злочина у то време. Међутим, западни левичари неуморно раде на томе да избришу ову дефиницију, замењујући је флуидним, друштвено конструисаним концептом који подрива биолошке и друштвене улоге мушкараца и жена.
Импликације ове редефиниције су дубоке. Уклањањем биолошке основе рода, уговор би учврстио радикалну идеологију која одбацује природни поредак. Ово није само филозофска промена; то је смишљен покушај дестабилизације друштва и стварања подела. Глобалистичка елита, која је дуго покушавала да поткопа традиционалне институције, види ово као прилику да унапреди своју агенду контроле. Промовишући родну идеологију која одбацује биолошке истине, они имају за циљ да створе конфузију и сукобе, слабе породичну јединицу и нагризају друштвено ткиво.
Штавише, овај рат против родне биологије уско је везан за глобалистичку агенду депопулације. Подривајући природну породицу и промовишући идеологије које одбацују биолошке истине, глобалисти настоје да обесхрабре традиционалне породичне структуре и смање наталитет. Промоција абортуса, контрацепције и нормализација нетрадиционалних начина живота су део ове шире стратегије. Напори УН-а да редефинишу род и криминализују неслагање не односе се само на друштвени инжењеринг; они се односе на преобликовање самог човечанства.
Угрожавање слободе говора и верских слобода је такође значајно. Нови споразум би означио сваког ко се јавно супротставља родној идеологији као међународног злочинца, ефективно ућуткавајући неслагање и криминализујући традиционална веровања. Ово укључује не само оне који се залажу за просторе само за жене или се противе трансродним политикама, већ и оне који бране светост живота и традиционалне породичне вредности. Глобалистичка агенда је јасна: створити свет у коме се гласови неслагања ућуткују, а традиционалне вредности искорењују.
„Воук“ агенда је већ у покрету, прети свету каквог познајемо
Последице ове агенде већ се осећају широм света. У земљама попут Уједињеног Краљевства, појединци се хапсе због изражавања традиционалних ставова о сексуалности и моралу. Глобалистичка елита користи међународно право да контролише мисли и понашање, стварајући климу страха и репресије. Ово није само претња конзервативним вредностима; то је претња самој суштини људске слободе.
Пут напред је јасан: морамо се одупрети овој глобалистичкој агенди и бранити природну породицу, верску слободу и биолошке истине. Земље треба да заузму чврст став против овог споразума УН и да раде на укидању глобалног режима цензуре. Ово укључује смањење финансирања организација које подржавају уклањање традиционалне дефиниције рода и мултилатерални рад како би се осигурало да злочин родног прогона буде прецизно дефинисан, као у Римском статуту.
У закључку, рат против родне биологије је глобалистички напор да се свет подели и депопулише. То је напад на природну породицу, верску слободу и биолошке истине које су у основи друштва. Морамо остати чврсти у својим убеђењима и одупрети се овој агенди на сваком кораку. Од тога зависи будућност човечанства.
