Pročitaj mi članakEksplozije komunikacionih uređaja pripadnika libanske militantne grupe Hezbolah u kojima je poginulo više od 35 ljudi, a na hiljade ranjeno, među kojima je i iranski ambasador u Libanu Modžtaba Amani, još jednom su podigle tenzije na Bliskom istoku. Nakon napada Iran je optužio Izrael za masovno ubistvo, dok je Hezbolah zapretio "krvavom osvetom", nazvavši napad "objavom rata", a svet strahuje od novih eskalacija sukoba.
На хиљаде пејџера експлодирало је у уторак широм Либана и Сирије, дан раније него што се то исто десило са стотинама воки-токија и соларним панелима на појединим кућама у среду.
У експлозијама воки-токија погинуло је 25, а повређено најмање 450 људи, док је у експлозијама пејџера погинуло 12, а рањено више од 2.000. Међу рањенима у експлозијама пејџера је и ирански амбасадор у Либану Моџтаба Амани.
Светске агенције, међу којима и CNN и BBC, пренеле су да више извора наводи да иза напада стоји Израел, односно да је израелска шпијунска агенција Мосад циљала чланове Хезболаха.
Да је Израел кривац за експлозије став је и Ирана. Портпарол иранског Министарства спољних послова Насер Канани осудио је напад, наводећи да представља „масовно убиство и терористички акт ционистичког режима у Либану“.
Палестински исламистички Хамас оптужио је Израел за талас експлозија оценивши да прете регионалној стабилности, док је лидер Хезболаха Хасан Насралах назвао нападе на комуникацијске уређаје „ратним злочинима или барем објавом рата“.
У обраћању народу Либана у директном ТВ преносу Насралах је оптужио Израел да у нападима „није обраћао пажњу на недужне животе цивила и деце“ и истакао да је на мети било око 4.000 пејџера Хезболаха.
„Ово је чисти тероризам. Назваћемо их масакр у уторак и масакр у среду. То су ратни злочини или барем објава рата“, рекао је он.
Мада је Израел одмах рекао да неће коментарисати ове догађаје, чиме је одбио да преузме одговорност, у среду је израелски министар одбране Јоав Галант најавио „нову фазу рата“ и да се „центар гравитације помера ка северу због преусмеравања ресурса и снага“.
„Биће нам потребна доследност током времена, овај рат захтева велику храброст, одлучност и истрајност“, додао је Јоав Галант.
Према писању ББЦ-ја, његови коментари схваћени су као индикација да се Израел помера ка Хезболаху и сукобу око границе са Либаном.
Директан сукоб Хезболаха и Израела све реалнији?
Ипак, аналитичари за „Њујорк тајмс“ оцењују да, иако су израелски напади на пејџере тактички успех, они немају јасан стратешки утицај.
Како пише амерички лист, аналитичари сматрају да је напад постидео Хезболах и онеспособио многе припаднике те проиранске екстремистичке организације, али да за сада није изменио војну равнотежу дуж израелско-либанске границе одакле је више од 100.000 цивила на свакој страни расељено због сукоба мањег интензитета.
Додају да изгледа да, иако је јучерашњи напад била демонстрација технолошке моћи Израела, он није имао намеру да искористи конфузију изазвану тиме и изведе одлучујући удар на Хезболах, али и инвазију на Либан.
Војни аналитичар Владо Радуловић за Н1 оцењује да је директан сукоб Хезболаха и израелских оружаних снага, према његовим мишљењу, из дана у дан све реалнији.
„Када разговарам са официрима из афричких и блискоисточних земаља највећу бригу код њих буди управо потенцијална могућност сукоба Израела и Хезболаха. Сукоб Израела и Хезболаха је нешто чему, како сада ствари стоје и када погледате снаге на терену, чини ми се да је реално да ћемо таквом сукобу сведочити у неко скорије време“, каже Радуловић.
Израел са Хамасом и Хезболахом већ скоро годину дана води рат. Акције усмерене против Хамаса израелска војска отпочела је у Појасу Газе након што су палестински екстремисти 7. октобра напали југ Израела, отевши на стотине талаца. Наредног дана у знак солидарности са Хамасом проирански либански Хезболах је започео прекограничне нападе на север Израела.
Најновија дешавања још једном су подигла тензије на Блиском Истоку претећи да доведу до регионалне ескалације. Осим на реакције Хезболаха и Хамаса, пажња светске јавности усмерена је и на Иран који је у више наврата током године Израелу претио одмаздом због убиства Хамасовог политичког лидера Исмаила Ханијеа у Техерану крајем јула и неколико иранских дипломата у ракетирању иранског конзулата у Дамаску.
Радуловић ипак истиче да због изузетно великих улога, не очекује директан сукоб Ирана на Израела.
„Месецима уназад, када је било најава да ће Иран напасти, односно узвратити, стајао сам иза тезе да од тога за сада нема ништа јер су изузетно велики улози, можда чак и много већи него они у Украјини. Израел и Иран се не граниче, јесте да оне имају наоружање и ракетнобалистичко оружје, али то је неко друго тумачење и посматрање“, каже Радуловић.
