ЛОНДОН – Владимир Путин има опасне амбиције и изван Украјине и жели да тестира одлучност Запада у балтичким државама, упозорава бивши шеф НАТО-а Андерс Фог Расмусен.

„Не ради се о Украјини. Путин жели да Русији врати њену некадашњу позицију велике силе. Постоји велика вероватноћа да ће он (Путин) интервенисати на Балтику, како би тестирао члан 5 Повеље НАТО-а“, истиче Расмусен за британски Дејли телеграф, алудирајући на члан који се односи на солидарност међу чланицама Алијансе афирмишући колективну безбедност.

НАТО страхује да би Кремљ могао да изазове конфликт у Естонији или Летонији, земљама које имају знатну руску мањину, где би могао да интервенише оружано – са даљине, или убацивањем бораца без ознака.

Притом би неке чланице НАТО-а могле да релативизују такав инцидент било због очувања трговачких веза са Русијом или због симпатија према Кремљу, као што је случај с Мађарском или Грчком, рекао је Расмунсен.

Естонски односи са Русијом су се знатно погоршали откад је у септембру група руских безбедносних оперативаца наводно прешла на територију Естионије и заробила Естона Кохвера, ветерана естонске службе безбедности, који је на руској телевизији приказан као шпијун, и сада се налази у једном добро чуваном затвору у Москви. До наводног киднаповања Кохвера дошло је само два дана након посете америчког председника Обаме Талину.

НАТО је, иначе, већ појачао снаге у овом региону једном ескадрилом авиона ловаца како би показао своју снагу и умирио савезничке земље. У мисији ваздушног надзора над Балтиком током прошле године је у ваздушном простору НАТО-а пресретнуто 150 летова руских авиона.

Чланом 5 се предвиђа да сваки напад на једну чланицу НАТО-а представља напад на све чланице, доводећи до колективне мобилизације. У 66-годишњој историји НАТО-а то се догодило само једном након напада у САД 11. септембра 2001.

Нико не зна шта би се десило уколико би нека од балтичких држава затражила заштиту на основу члана 5, а Савет НАТО-а је одбио. Изостанак реаговања би вероватно уништио кредибилитет Алијансе и поткопао принцип одвраћања.

Андерс Фон Расмусен, иначе, не сматра како Путин тренутно жели да заузме и задржи знатне делове Украјине, већ мисли да му више одговара „замрзнути конфликт“.

Расмусен се залаже за формирање трупа НАТО-а за брза дејства од неколико хиљада људи, који би стално били у стању „високе приправности“ и способне да ради одвраћања реагују у року од 48 сати до 72 часа. Трошак таквог пројекта би, међутим, у садашњим условима био превелик, будући да су европске земље због финансијске кризе толико снизиле трошкове за одбрану да би једва могле да се одбране без америчке помоћи.

„Чланице НАТО-а су у реалним терминима трошкове за одбрану смањиле за 20 одсто – неке и за 40 одсто – док су руски трошкови за одбрану повећани за 80 одсто. Агресија на Украјину је позив на буђење“, истиче Расмусен.

Он, иначе, тврди како нису истините тврдње Кремља да је Запад прекршио обећања с краја Хладног рата да неће бити ширења НАТО-а на исток – на територије које су некад припадале СССР-у. „Такво обећање није никад дато, што доказују документи у Вашингтону са којих је скинута ознака поверљивости. То је чиста пропаганда“, тврди Расмусен.

 

Танјуг

Ознаке: балтичке земље, Русија, САД