Европа се суочава с озбиљном гасном кризом, која, упркос претходним најавама, иде у корист Русије.

Немачка новинарка Бона Хен, у својој анализи објаснила је парадоксалну ситуацију у којој Европска унија, уместо да се удаљи од руског гаса, постаје све зависнија од њега. Ови закључци објављени су у немачком листу „Меркур“, а анализа је брзо изазвала бурне реакције широм континента.

Европска унија је последњих година упорно покушавала да смањи своју зависност од руских енергетских ресурса, уводећи строге санкције и промовишући алтернативне изворе енергије.

Међутим, према речима Хенове, стварност је показала, да је одбацивање руског гаса много сложенији и скупљи процес, него што су европски лидери предвиђали.

„Путин је спреман да настави с испорукама великих количина руског ЛНГ-а у Европску унију. Штавише, изгледа да за то неће морати да се труди, јер паника у Европи ради за њега“, пише Хенова.

Према званичним подацима, током 2024. године забележен је значајан пораст увоза течног природног гаса (ЛНГ) из Русије у ЕУ.

Европске земље, које су тврдиле да се ослобађају зависности од Москве, сада грозничаво купују руски гас по повољним ценама. У децембру 2024. године, Европа је увезла рекордних 16,5 милиона тона руског ЛНГ-а, што је чинило 20% укупног увоза горива транспортованог морем у ЕУ.

Француска се посебно издваја као један од највећих увозника руског ЛНГ-а. Терминал у Денкерку, близу границе с Белгијом, забележио је невиђене количине испорука.

Према аналитичарима, кључни разлог за овај тренд лежи у цени руског ЛНГ-а, која је знатно нижа од америчког гаса, а квалитативно једнако конкурентна.

Хенова истиче, да тренутна ситуација у великој мери иде на руку Москви. Санкције које је Запад увео нису имале очекивани ефекат, док је руска економија, упркос притисцима, успела да пронађе нове начине зараде.

„Руска економија добија огроман подстицај захваљујући паници у Европској унији. Док ЕУ настоји да се ослободи руске доминације, управо због тих потеза постаје још зависнија од руског гаса“, наводи Хенова.

Путин, који већ дуго користи енергенте као алат геополитике, овим потезима одржава „гвоздени стисак“ на европске земље. Иако су односи између ЕУ и Москве значајно погоршани, потражња за руским енергентима остаје непромењена, што Русији омогућава да настави са профитабилним извозом.

Један од кључних проблема за ЕУ јесте значајна разлика у цени између руског ЛНГ-а и америчког течног природног гаса. Иако ЕУ формално преферира америчке енергенте, њихова висока цена чини их неповољним за већину земаља чланица.

Руски гас, с друге стране, остаје конкурентан и економски исплатив, што присиљава европске владе да упркос политичком притиску наставе с његовим увозом.

Парадоксална ситуација у којој се нашла Европска унија јасно показује јаз између политичких одлука и економске реалности.

Док европски лидери настављају да најављују даљу диверзификацију енергетских извора, реалност на терену показује да је зависност од руских енергената далеко од краја.

Како закључује новинарка, овакво стање не само да иде на руку Русији, већ додатно дестабилизује европску економију и угрожава енергетски систем ЕУ.

„Европа се суочава с незапамћеном дилемом – како обезбедити енергетску стабилност и одржати политичку независност од Русије. За сада, Москва је та која добија ову партију шаха“, закључује Хенова.

Извор: webtribune.rs

Ознаке: гас, ЕУ, Русија