Рачун кризе платиће обичан човек, не богаташи

0

Бон/Београд -- Богаташи који и зарађују на кризи изазваној пандемијом корона вируса неће претрпети штету, рачун ће платити обичан човек.

Богаташи који и зарађују на кризи изазваној пандемијом корона вируса неће претрпети штету, рачун ће платити обичан човек, као и после финансијске кризе, кризе некретнина, економске кризе, оценио је професор економије Хајнц-Јозеф Бонтруп у коментару за Франкфуртер Рундшау.

У тексту који је пренео Дојче веле (ДW) аутор пише да је „још пре короне Немачка била политички и економски подељена земља“ и додаје да је 40 година неолиберализма оставило траг, да се „држава, пре свега социјална држава, све више дискредитује, а зарада створена на заједничком раду прерасподељује се богатима“.

Владавина финансијских тржишта није окончана, а тржишта рада су уситњена на прекаризована мала тржишта рада. Незапосленост је претворена у послове са мањим бројем сати, а сиромаштво је порасло.

Напослетку и концентрација моћи у рукама великих концерна је порасла. Још увек ништа од економске демократије. Велики деоничари још увек владају аутократски, горе него икад. А у политици је једна немачко-национална, десничарска партија ушла и у савезни и у све покрајинске парламенте, пише Бонтруп.

Он додаје да сада „у време короне, као и у светској финансијској кризи, кризи на тржишту некретнина и економској кризи од 2007 до 2009. васкрсавају из гроба британског економисту Џона Мејнарда Кејнса (1883-1946), којег иначе толико презиру неолиберални духови“ и „сви, па и радикални верници тржишта, призивају државу да интервенише у економији која је доживела слом“.

„Приватници нису у стању да управљају кризом. Приход свих Немаца ће ове године опасти за седам одсто. Потребне су нам две до три године да се опоравимо од тога, али само ако не додје други талас короне. Само немачка савезна држава ће ове године да се додатно задужи за 218 милијарди евра“, указује Бонтруп додајући да имућни људи који чак и зарађују на кризи неће претрпети штету.

Исто као после финансијске кризе, кризе на тржишту некретнина и привредне кризе, требало би да рачун плате радне масе као и они који свакако немају ништа.

Доћи ће економски контрапродуктивна и социјално неприхватљива политика штедње и резова, пошто се политичка елита опет не усуђује да јаче опорезује посед богаташа, наводи аутор.

Он указује да „једном проценту Немаца старијих од 17 година припада 35 одсто Немачке, а десет одсто Немаца поседују чак две трећине земље“, док „демохришћани и социјалдемократе као владајуће партије то прећутно прихватају“.

Бонтруп је вишедеценијски професор економије и портпарол Радне групе Алтернативна економска политика.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!