Прочитај ми чланакПутинова иницијатива за стварање новог поретка одраз је његовог уверења да ништа осим велике агенде пет сталних чланица СБУН не може решити међународне изазове
Москва има навику да поводом критичних питања Белој кући повремено шаље сигнале са циљем да привуку пажњу председника Трампа. То се обично дешава недељом, као када је 11. јула портпарол Кремља Дмитриј Песков послао сложен сигнал којим је указано на растуће незадовољство у Москви услед утиска да су руско-амерички односи у расулу.
У том контексту, телефонски позив америчког државног секретара Мајка Помпеа руском колеги Сергеју Лаврову у понедељак није потпуно изненађење. Том приликом дискутовано је о идеји коју је председник Владимир Путин први пут артикулисао у говору одржаном на Петом форуму о холокаусту у Јерусалиму, 23. јануара 2020. године. Била је то прича о насушној потреби да се скроји нови светски поредак, као и о великој одговорности сталних чланица Савета безбедности УН да пораде на остварењу тог циља, између осталог и одржавањем самита по том питању у септембру.
КОМПЛЕКСНЕ ПОРУКЕ ТРАМПУ
Песков је образложио дубоку тескобу председника Путина поводом главне бриге која данас мучи Москву и која би могла да има озбиљне последице по међународну равнотежу снага и стабилност: питање обнове Новог СТАРТ споразума (Нови Споразум о редукцији стратешког наоружања, у Русији познато као СНВ ИИИ, потписан између америчког председника Барака Обаме и његовог руског колеге Дмитрија Медведева 8. априла 2010. године, ступио на снагу фебруара 2011. године, прим. прев.) са Сједињеним Државама, који истиче у фебруару.
Такође, током викенда је бивши руски председник Дмитриј Медведев – иначе тренутно један од водећих функционера у Кремљу – рекао за Интерфакс како Трампове шансе да победи на председничким изборима у новембру „не делују нарочито охрабрујуће“. Медведев је истовремено пренео и комплексну поруку како можда још увек није прекасно да се спаси Трампова политичка каријера.
Изјавио је: „Амерички народ ће одлучити. Трамп има доста проблема који утичу на његов рејтинг. Он доста заостаје за својим главним ривалом. Међутим он је креативна особа и сасвим је могуће да би чудо, које се догодило пре четири године, могло да се понови. Али засад његове шансе не делују нарочито охрабрујуће кад се узме у обзир ужасна економска ситуација изазвана коронавирусом и расним немирима“.
Интересантно је да је отприлике иста и кинеска оцена америчке политике. Москва очигледно верује у „чуда“ и нада се да ће Трамп, као „креативна особа“, успети да понови невероватни подвиг из 2016. када је поразио Хилари Клинтон. Али ни Пекинг није отписао Трампа. Политички говор државног саветника и министра спољних послова Ванга Јиа на самиту Кина-Америка прошле недеље, пред публиком која је укључивала људе попут Хенрија Кисинџера, садржао је помирљиве тонове упућене ка Вашингтону.
Кинески коментатори фокусирали су се на Трампово лоше управљање пандемијом коронавируса као исходиштем свих његових недаћа. Аргументација гласи отприлике овако: Трамп је погрешно проценио да ће јаке мере за обуздавање пандемије нанети штету замаху америчке економије, па је намерно потцењивао опасност од вируса – само да би на крају ужаснуто гледао како се вирусна зараза неконтролисано шири и притом пустоши економију.
Пекинг и даље мисли да може да помогне Трампу да сузбије пандемију уз помоћ озбиљних експертиза које је временом стекао, као и својим развојем вакцине, и сл. Сам Трамп је до сад схватио да његове тираде о „вуханском вирусу“ нису више корисни алати у кампањи.
Довољно је рећи да је Помпео узео телефон и покушавао да шармира Лаврова у понедељак, у веома осетљивом моменту – а нема сумње да је то учињено по Трамповим инструкцијама. Руска штампа је у позитивном тону истакла како су двојица водећих дипломата имали „детаљну дискусију о припремама за самит лидера пет сталних чланица Савета безбедности УН који је предложила Русија. Разменили су ставове о постизању стратешке стабилности у контексту предстојећих састанака руско-америчких радних група поводом војних и политичких тема“.
У суштини, Трамп се враћа на предлог изворно разматран пре шест месеци између Москве и Париза – уз ентузијастичну подршку Пекинга – према коме је самит шефова држава пет сталних чланица Савета безбедности УН, 75 година након краја Другог светског рата, постао императив у циљу успостављања новог мировног поретка који би гарантовао да таква ужасна катастрофа више никада неће задесити човечанство.
ПОСЛЕДЊА ШАНСА
Путинова далековида иницијатива, издекламована по први пут током моћног говора у Јерусалиму, антиципирала је каскадне тензије међународног система изазване комбинацијом пандемије ЦОВИД-19, колосалног пада физичке економије, системског колапса финансијског система и растућих геополитичких конфронтација између великих сила, што све заједно данас води ка тачки пуцања која би могла да се претвори у друштвени хаос и општи рат.
Путинова иницијатива рефлектује његово уверење да чак ни мноштво малих корака и мера за решавање разноразних криза неће бити довољно, односно да ништа мање од истински велике агенде не може пружити свеобухватно решење. За почетак, драматичне кризе које тренутно потресају свет захтевају нови светски економски поредак базиран на новом систему Бретон Вудса. Инвестициони програм у складу са традицијом Њу дила председника Френклина Рузвелта могао би да пружи веома корисну заједничку нит за шефове држава П5 (америчка скраћеница која означава сталне чланице СБ УН – „Перманент 5“, прим. прев.), при чему је сваки од њих у овом или оном моменту имао нешто похвално да каже о ФДР-у.
Представници пет сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација током радног доручка са генералним секретаром УН-а Антониом Гутересом, Њујорк, 27. септембар 2018. (Фото: Xинхуа)
Представници пет сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација током радног доручка са генералним секретаром УН-а Антониом Гутересом, Њујорк, 27. септембар 2018. (Фото: Xинхуа)
Исто тако, ова агенда би морала да обухвати и поделу банака по моделу Глас-Стигала (мисли се на четири одредбе Банкарског закона САД из 1933. према коме су комерцијално и инвестиционо банкарство били раздвојени, прим. прев.), индустријски развојни план глобалног обима – Њу дил за читав свет и кредитни систем – нови Бретон Вудс, те оно најважније: светски здравствени систем, односно модерни систем здравства који би у најмању руку могао да се пореди са нивоом који је Кина демонстрирала у Вухану борећи се са пандемијом.
Путин је био изузетно свестан тога да Р5 самит у септембру вероватно представља последњу шансу да се успостави основа поверења за стратешко оријентисање међународних односа између пет главних нуклеарних сила. Опште је познато да су у Трампа на почетку мандата сопствени политички инстинкти водили ка добрим односима са Русијом и Кином. Чак је говорио и о потреби за кондоминијумом три велике силе у решавању глобалних изазова.
Нема сумње, сарадња између две највеће нуклеарне силе, као и између две највеће економије на свету је неизбежна уколико човечанство намерава да савлада ову пандемију и друге које долазе после ње, као и глад, сиромаштво и неразвијеност.
И из Путинове перспективе, без обзира на претежно тмурне сценарије за свет, троугао САД-Русија-Кина има солидне перспективе да „се испољи на конструктиван начин“ и „формира основу за праћење историје међународних односа“, како је то у крајње префињеном маниру прошле недеље истакла у интервјуу за Тас портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова, шаљући мудар сигнал и ка Вашингтону и ка Пекингу.
Велико питање је колико ће трансатлантски неолиберални естаблишмент, за који је победа над Трампом на у новембру неприкосновени приоритет, бити спреман да толерише ово. Не треба заборавити да су синтагму „вухански вирус“ први употребили бивши шефови британске обавештајне службе МИ6 – сер Џон Сојерс и сер Ричард Дирлав, као и лондонско Удружење Хенри Џексон које је, у безобзирној провокацији, изјавило да Кина треба да плати девет хиљада милијарди долара репарација!
Овај смртоносни центар моћи из Лондона такође је дириговао и „Русијагејтом“ како би Трампу везао руке у првом председничком мандату. На сву срећу, „Русијагејт“ је неславно завршио, а теорију завере о „вуханском вирусу“ одбацили су као неосновану чак и амерички стручњаци. (Иначе, делегација СЗО се тренутно налази у Вухану са задатком да проучи порекло вируса и хронологију пандемије).
Упркос свему, много је боље да државници пет главних нуклеарних сила покушају да остваре нешто, па макар и без успеха, него да уопште не покушају да саставе нову агенду међународне политике са циљем спречавања да гомилање кумулативних ефеката пандемије, глади, економског колапса и финансијског распада постане судбина човечанства.
