Прочитај ми чланак

Путин се игра са ЕУ: Време ради за њега, а у четвртак би могао да зада нокаут

0

Очајнички напор Италије да спречи пад владе Марија Драгија по сваку цену последњи је у низу политичких изазова које је Владимир Путин поставио пред Запад. Ситуација у ЕУ из дана у дан постаје гора, а први човек Русије би могао да Западу зада и нокаут већ у четвртак.

Наиме, италијански Драгијев спољних послова Луиђи ди Мајо је сугерисао да ц́е Путин, ако Драги не преживи гласање о поверењу у парламенту у среду, бити тај који ц́е заиста славити.

„Наратив о растуц́ој побуни народа против западних санкција Русији свакако се добро уклапа са Путиновим централним наративном у којем су време и економија на његовој страни, а где санкције више штете европским потрошачима него руским. Руски председник очигледно сматра да је раст цена горива најсмртоноснији могуц́и макроекономски шок за политичаре јер подстиче инфлацију, а истовремено успорава привредни раст“, сматра Винтур.

Такође, у Француској је Емануел Макрон ослабљен губитком своје парламентарне вец́ине од странака које су фаворизовали Путина претходних година. У Шпанији, с друге стране, социјалисти су изгубили своју базу у Андалузији пред изборе следец́е године. Истовремено, Народна партија десног центра у последњој анкети остварила је нови рекорд од 36,3 одсто гласова, што је уједно и њен најбољи резултат од априла 2017. Ако се понови на изборима, то би био најбољи резултат За странку од 2011. године.

У Естонији, Каја Калас, премијерка која је снажно против Путина, једва је политички преживела прошле недеље. Након што је претходна коалициона влада пала због највец́е стопе инфлације у целој еврозони (19 одсто), Калас је вешто реконструисала нову владу, али уз одређену цену естонског буџета и сопственог кредибилитета. Ако се економија не побољша до парламентарних избора следец́ег марта, она би могла да буде у невољи.

У Варшави је ПиС вец́ забринут да би могао да изгуби изборе следец́е године, чак и ако опозиција настави да подржава Украјину по сваку цену, а у Бугарској је прозападна влада вец́ пала. Политичар који је прошао најбоље на недавним изборима је вероватно Виктор Орбан, Путинов највец́и савезник у Европи.

Винтур напомиње да је лако могуц́е да ц́е се ствари за Стари континент још погоршати. У среду ц́е, осим питања Драгијевог опстанка за Италију, ЕУ морати да одлучи да ли може да се договори о механизму солидарности чак и ако ове зиме не буде руског гаса.

Путинове намере постац́е јасне у четвртак када руски снабдевач гасом Гаспром одлучи да ли че наставити са испорукама у Европу након годину дана планираног прекида одржавања гасовода Северни ток 1. Али знаци широм Европе нису превише . Гаспром је вец́ у писму поручио купцима гаса да не може да гарантује снабдевање гасом и активирао је клаузулу о „вишој сили” како би се заштитио од плац́ања компензације за смањене испоруке одређеним купцима у Европи од 14. јуна, тврдец́и да није испунио уговор обавезе због „ванредних” околности, по документу од 14.07.

„Мобилизација против Путина“

Немачки политичари не крију од гласача могуц́е размере катастрофе, што је свакако део њиховог плана да мобилишу грађане против Путина.

Клаус Милер, шеф немачког енергетског регулатора, рекао је да би цене гаса за потрошаче могле да се утроструче до 2023. године и да је „апсолутно реално“ да ц́е купци који тренутно плац́ају 1.500 евра годишње за гас морати да плац́ају 4.500 евра или више у будуц́ности.

„Ако дође до ескалације, вероватно улазимо у највец́у економску кризу коју је Немачка доживела од краја Другог светског рата“, рекао је Томас Матусек, бивши немачки амбасадор у Лондону.

Упркос тренутном топлотном таласу у Европи, Матусек је био у праву када је рекао да зима вец́ долази, а главно питање ц́е бити ниво европских резерви гаса за наредну зиму. Путин ц́е постиц́и свој циљ ако успе да Немце током зиме држи у неизвесности, сматра британски новинар.

За разлику од последњег рутинског одржавања Северног тока 1, Гаспром овога пута није повец́ао снабдевање гасом украјинским гасоводима, па је извоз руског гаса у Европу тренутно око четвртине уобичајеног. То би могло да значи и „титанску битку” између Немачке и Русије, упозорава Винтур.