Прочитај ми чланакВолтер Мид за The Wall Street Journal, пише о тренутним геополитичким кретањима, посебно у контексту сукоба у Украјини и открива неколико кључних елемената везаних за међународне односе, посебно односе између Русије, Запада и Украјине.
Аутор чланка истиче да су западни савезници, предвођени администрацијом Џоа Бајдена, сада у потрази за решењем које би омогућило завршетак украјинског сукоба, али не на начин који би био понижавајући за њих.
Међутим, Русија, на челу са Владимиром Путином, не намерава понудити лаган излаз. С обзиром на све већи замор Запада од рата, а такође и на слабљење украјинских капацитета, Путин верује да је све ближи постизању својих циљева.
Сукоб у Украјини траје већ неколико година и западни савезници, који пружају подршку Кијеву, сада траже начине за повлачење из овог скупе и исцрпљујуће војне авантуре.
Један од кључних тренутака за Запад догодио се прошле недеље када је немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер уручио Џоу Бајдену посебну част — Велики крст реда „За заслуге пред Савезном Републиком Немачком“.
Тиме је Бајдену одато признање за јачање америчко-немачког партнерства, које председник Сједињених Америчких Држава сматра темељом трансатлантског савеза.
Бајден је поново ојачао америчко-европски савез, након што је претходна администрација Доналда Трампа нарушила те односе, сматрајући их мање важним.
Немачка, као кључна европска сила, ставља своје поверење у Бајденово лидерство, а Штајнмајер је на церемонији признао да је Бајденово председништво вратило наду у стабилан и чврст трансатлантски савез.
Међутим, изазови с којима се суочава Запад су далеко од једноставних. Напад Русије на Украјину, како је Штајнмајер истакао, није био само напад на једну земљу, већ на принципе европског мира.
Руска војска, упркос санкцијама и унутрашњим изазовима, наставља да напредује на фронту, уништавајући украјинску енергетску инфраструктуру и потискујући украјинске снаге.
У исто време, проруских гласова у бившој Источној Немачкој има све више, а у Америци расте притисак да се оконча подршка Украјини.
Савезници из НАТО-а су успели да подрже Кијев у првим месецима сукоба, спречавајући да Украјина буде потпуно окупирана. Међутим, иако су уложили огромна средства и ресурсе у ову војну подршку, руска војска и даље остварује напредак, што сигнализира слабост трансатлантског савеза.
Кина и Северна Кореја отворено пружају подршку Русији, док Запад не успева да сузбије њихов утицај и деловање.
У почетку су Вашингтон и Берлин веровали да ће Путинова Русија доживети пораз, захваљујући санкцијама и подршци украјинским трупама са модерном западном технологијом.
Западни стратези су се надали да ће Русија бити принуђена да тражи излаз из сукоба, али реалност на терену показује другачији исход.
Путинова Русија се прилагодила санкцијама и успоставила дубље односе са земљама попут Кине, Ирана и Северне Кореје, чиме је обезбедила војне и техничке ресурсе неопходне за наставак сукоба.
Украјина се нашла у замци рата на исцрпљивање, где се суочава са надмоћним непријатељем. У том контексту, Запад, пре свега Немачка и САД, траже од Путина предлоге за мировни споразум.
Западне силе сада разматрају мировно решење у којем би Украјина морала да уступи део територија Русији, али би заузврат добила чланство у НАТО-у и Европској унији.
Ова идеја се базира на компромисима, који би могли бити политички прихватљиви за Кијев, али би истовремено омогућили завршетак сукоба без даљег понижавања Запада.
Међутим, Путин, свестан замора Запада и слабљења украјинских снага, вероватно неће понудити лаке опције. Уместо тога, он ће тражити високу цену за мир.
То укључује територијалне добитке, вето на спољне и економске одлуке постратне Украјине и слабљење НАТО-а и Европске уније.
Ове три кључне ставке постављају високе захтеве, али Путинов положај на бојном пољу постаје све снажнији, а могућност постизања тих циљева све реалнија. Овај сукоб, према аутору, открива суштинску слабост Запада у суочавању са изазовима са којима се суочава.
Бајден, иако награђен и цењен за своје лидерство, суочава се са чињеницом да се трансатлантски савез налази у најтежем тесту још од времена Џорџа Буша старијег.
Уместо тријумфа, западни савезници сада покушавају да минимизирају штету и пронађу начин да се повуку из овог исцрпљујућег сукоба, док се Путин приближава својим стратешким циљевима.
