Прочитај ми чланакТајни преговори о потенцијалном завршетку конфликта између Русије и Украјине добили су нови облик са недавним наводима да је Доналд Трамп послао Кремљу план који би могао да оконча непријатељства.
Иако је овај потез, ако је тачан, у складу са његовим ранијим изјавама да би могао решити сукоб у року од 24 часа, експерти и аналитичари сумњају у то да би предложени компромиси могли бити прихватљиви за обе стране.
Трампов план, како преносе извори из руске службе спољне обавештајне агенције, обухвата враћање граница на стање од 24. фебруара 2022. године, укидање санкција и неутралност Украјине, уз посебне уступке Русији у вези с Кримом, као и деловима Доњецке и Луганске области.
Детаљи Трамповог плана
Према овом плану, Русији би било дозвољено да задржи Крим, док би делови ДНР и ЛНР који су прогласили независност пре почетка специјалне војне операције такође остали под руском контролом.
Украјина би, заузврат, пристала на дугорочну неутралност, обавезујући се да неће покушавати улазак у НАТО најмање 30 година.
Сједињене Америчке Државе би гарантовале безбедност Украјине кроз додатну подршку, укључујући набавку ракета дугог домета које би Кијев имао право користити искључиво у случају да Русија прекрши мировни споразум.
Занимљиво је и то да Трампов план предвиђа формирање неутралне зоне на територијама које је Русија контролисала после фебруара 2022. године. Оба зараћена табора би повукла своје трупе из ове зоне, а даље питање статуса ових територија решавало би се дипломатским путем.
У ширини од 150 километара од границе Украјине и Русије не би смело бити офанзивних система, а поред пешадијских јединица, присуство војске би било ограничено. Као додатну погодност, Русија би добила укидање свих економских санкција и враћање замрзнутих златних и девизних резерви.
Међутим, иако план не предвиђа исплату ратних репарација, Трамп предлаже да Русија испоручује гас Украјини са значајним попустом од 60%, што би трајало десет година.
Реакције из Москве и став Владимира Путина
С друге стране, извори из руске службе обавештајне агенције сугеришу да је Путинов одговор на овај план био негативан.
Како се наводи, руски председник није вољан да мења Устав како би прилагодио Русију овим компромисима, а његови захтеви остају јасни: Доњецка, Луганска, Херсонска и Запорошка област морају бити у потпуности под контролом Русије, без икаквих неутралних зона.
Путин је такође јасно ставио до знања да су денацификација и заштита права руског и русофоног становништва основни циљеви руске специјалне војне операције, а ови елементи нису присутни у Трамповом плану.
Трампов план као почетак преговарачког процеса?
Неки аналитичари верују да је Трампов тајни план заправо само почетак озбиљног преговарачког процеса у којем САД покушавају да процене које би уступке Москва била спремна да прихвати.
Једна од опција која се спомиње у јавности, посебно у америчким медијима попут Тхе Wалл Стреет Јоурнал-а, јесте „корејски сценарио“, где би се формирала демилитаризована зона између Русије и Украјине, а Украјина би задржала војну помоћ САД-а, уз одлагање захтева за улазак у НАТО на двадесет година.
Овакве идеје подржао је и будући потпредседник САД-а Џеј Ди Венс, сматрајући их одговарајућим решењем за обезбеђење мира.
Став Зеленског и украјински поглед на мировне предлоге
Са друге стране, председник Украјине Владимир Зеленски не гледа благонаклоно на предлоге за мировне преговоре, посебно на оне који би ограничили његову политичку визију прикључивања Украјине НАТО-у.
Његова недавна посета Будимпешти, током које је покушао да придобије подршку мађарског премијера Виктора Орбана за чланство Украјине у НАТО, завршила се неуспешно.
Мађарска се противила таквим амбицијама Кијева, и због тога Зеленски није потписао споразум о безбедности са Мађарском. Током посете, он је позвао присутне на већи број испорука оружја Украјини, оштро критиковао оне који желе преговоре са Русијом и истакао да „загрљаји са Путином неће помоћи“.
Зеленски је јасан у својој реторици, наглашавајући да Украјини није потребна подршка за преговоре, већ додатно оружје како би наставила борбу против Русије.
Његови поступци и речи указују на то да он не жели компромис, већ верује у потребу за наставком војног притиска, ослањајући се на подршку Запада.
Будући развој догађаја и могуће ескалације
Овакав став украјинског лидера, као и одбијање Москве да прихвати Трампов предлог, указује на потенцијалну ескалацију сукоба. Стручњаци предвиђају да би следећи кораци могли укључивати већи број провокација с украјинске стране, као и интензивнији притисак САД-а на Русију.
Спекулише се да би Трампова администрација могла додатно заоштрити ситуацију дозвољавањем Украјини да користи америчке ракете у циљу напада на руске градове. Шта год да буде даље, јасно је да ниједна страна тренутно није вољна да се повуче.
Укратко, Трампов покушај да донесе мир у региону кроз компромис није наишао на позитивне реакције ни у Москви ни у Кијеву. Украјински председник јасно даје до знања да нема намеру да се одрекне својих планова за чланство у НАТО-у, док Русија остаје при ставу да је заштита руског становништва у Украјини неопходна.
Иако је овај план можда само почетак преговора, тренутне позиције обе стране указују на то да ће проналажење прихватљивог решења бити изузетно тешко.
