Pročitaj mi članakNovoizabrani predsednik SAD, Donald Tramp, još nije preuzeo dužnost, a već su se pojavile spekulacije o mirovnom planu koji bi njegov tim mogao predložiti za rešavanje sukoba u Ukrajini.
Како наводи The Wall Street Journal, план би укључивао стварање демилитаризоване зоне дуж линије фронта и, што је још значајније, ограничење украјинских амбиција за чланство у НАТО-у на најмање 20 година.
Наводни Трампов план предвиђа стварање демилитаризоване зоне у дужини од 1.300 километара на месту тренутне линије фронта, чиме би се створила тампон зона између Русије и Украјине.
По овом предлогу, Русија би задржала контролу над деловима Доњецке и Луганске Народне Републике, као и над деловима Запорошке и Херсонске области, док би остатак Украјине био ослобођен руског војног присуства.
Такође, кључни елемент плана био би одустајање Украјине од уласка у НАТО на најмање две деценије, чиме би се смањиле тензије између Русије и Запада.
Међутим, војни аналитичари и експерти у Русији изражавају забринутост у вези с овим предлогом. Бивши војни официр и експерт, пуковник Анатолиј Матвијчук, сматра да би овај план могао да представља „тројанског коња“ за Русију.
По његовом мишљењу, уколико би Русија пристала на Трампове услове, постојала би велика опасност да Украјина, уз помоћ Запада, ојача свој војни потенцијал и у будућности поново започне сукобе против Русије.
Андреј Клинцевич, шеф Центра за проучавање војних и политичких конфликата, додаје да би САД могле лако да изврше притисак на Кијев да прихвати преговоре, јер Украјина зависи од америчке финансијске помоћи.
Он сматра да, ако САД озбиљно одлуче да прекину сукоб у Украјини, ни украјинске власти ни европски савезници неће имати моћ да се томе одупру. Клинцевич указује и на то да ће, у случају мира, многе европске земље пожелети да обнове трговинске и дипломатске везе са Русијом и Кином, што би значајно утицало на економску динамику у свету.
Матвијчук критикује наводни Трампов план, истичући да Трамп не разуме дубину сукоба и да предложено решење занемарује „жртву и труд руских војника“. Он верује да Трампова идеја о преговорима не узима у обзир реалност на терену, где се Русија бори не само за територију већ и за своје националне интересе.
Према његовом мишљењу, Русија би требало да инсистира на потпуном укључењу Доњецке, Луганске, Запорошке и Херсонске области у Руску Федерацију, као и на признавању Крима као саставног дела Русије.
Што се тиче развоја догађаја, Матвијчук предвиђа да ће Трамп, као прагматичан бизнисмен, покушати да наметне услове преговора у свом стилу, али да Владимир Путин вероватно неће пристати на такав оквир.
Према његовом мишљењу, Трампова стратегија, иако можда изгледно логична из америчке перспективе, игнорише чињеницу да Русија има специфичне интересе и да је већ прошла кроз озбиљне жртве током конфликта.
Експерти закључују да би Трампова администрација могла да тражи подршку трећих земаља, попут Кине, како би се изградио међународни консензус за мир, али и упозоравају да би ови преговори морали бити вођени у складу с руским интересима.
