Све топлије време на Арктику постаје опасност за живи свет не само због климатских промена већ и због потенцијалних зараза које би могле да букну због одмрзавања вечног леда. У пермафросту – замрзнутом слоју тла – заробљени су између осталог и вируси који су успавани лежали десетинама хиљада година, а отопљавањем би могли да оживе и направе хаос.

„Много тога је забрињавајуће и заиста показује зашто је врло важно да се пермафрост одржи замрзнутим“, рекла је Кимберли Мајнер, научница у НАСА-иној Лабораторији за млазни погон на Калифорнијском институту за технологију у Пасадени.

Шта је све замрзнуто у пермафросту

Пермарфост због леда и слабог продора светла делује као временска капсула, с тим што он чува древне вирусе и мумифициране остатке бројних изумрлих животиња. Захваљујући томе, научници су последњих година успели да проучавају изумрле врсте, а Жан-Мишел Клавери, професор емеритус медицине и геномике на Медицинском факултету Универзитета у Марсеју, тестирао је узорке земље узете из сибирског пермафроста у потрази за оним што описује као „зомби вирусе“.

Scientists said if the permafrost thaws significantly, some viruses described as “zombie viruses” that have been lying dormant for thousands of years could emerge and possibly endanger animals and humans. https://t.co/20smAy1ibL

— WNDU (@WNDU) March 9, 2023

Клавери проучава одређену врсту вируса коју је први пут открио 2003. Познати као дивовски вируси, већи су од типичних и видљиви под обичним светлосним микроскопом, што их чини добрим моделом проматрања. Године 2014. успео је да оживи вирус који су он и његов тим изоловали из вечног леда, учинивши га заразним први пут у 30.000 година убризгавањем у култивисане ћелије, а ради безбедности одлучио је да проучава вирусе који циљају само једноћелијске амебе, а не животиње или људе.

Међутим, у свом најновијем истраживању, објављеном 18. фебруара у часопису „Вирусес“, Клавери и његов тим изоловали су неколико сојева древног вируса из више узорака пермафроста узетих са седам различитих места широм Сибира и показали да сваки од њих може да зарази и данас, пише CNN. Ти сојеви представљају пет нових породица вируса, уз две које је Клавери претходно оживео – најстарији има готово 48.500 година, док су најмлађи узорци, пронађени у остацима вунастог мамута, стари 27.000 година.

While a pandemic unleashed by a disease from the distant past sounds like the plot of a sci-fi movie, scientists warn that the risks, though low, are underappreciated.

Read more: https://t.co/KVEXkn84Ya pic.twitter.com/288I6r8Sat

— CNN Philippines (@cnnphilippines) March 9, 2023

Мада су у питању вируси који инфицирају амебе, чињеница да су заразни након толико времена указује на потенцијално већи проблем и Клавери је забринут да људи нису свесни претње.

„Вирусе који заразе амебе сматрамо сурогатима за све друге могуће вирусе који би могли бити у пермафросту“, рекао је Клавери. „А видимо трагове многих, многих, многих других вируса, тако да знамо да су тамо. Не знамо поуздано да су још живи, али наше мишљење је да, ако су вируси амебе још живи, нема разлога зашто други вируси не би били живи и способни да заразе своје домаћине.“

Наш имунитет није довољна одбрана

Прошлост говори о размерама последица које би могло да има ослобађање древних вируса.

Узорак плућа из женског тела ексхумираног 1997. из пермафроста на Аљасци садржао је геномски материјал из соја шпанске грознице одговорне за пандемију 1918. године. Године 2012. научници су потврдили да 300 година стари мумифицирани остаци жене покопане у Сибиру садрже генетске потписе вируса који узрокује велике богиње. Избијање антракса у Сибиру 2016. такође је повезано с дубљим одмрзавањем пермафроста током изразито врућих лета, што је омогућило старим спорама Бациллус антхрацис да поновно избију на површину са старих гробља или животињских лешева, преноси Дневник.хр.

Биргита Евенгард, професорка емерита на Одсеку за клиничку микробиологију Универзитета Умеа у Шведској, рекла је да би требало да постоји бољи надзор над ризиком који представљају потенцијални патогени у одмрзавању пермафроста.

„Морате запамтити да је наша имунолошка одбрана развијена у блиском контакту с микробиолошким окружењем“, рекла је Евенгард, испред Нордијског центра изврсности ЦЛИНФ, групе која истражује учинке климатских промена на преваленцију заразних болести код људи и животиња у северним крајевима. „Ако постоји вирус скривен у пермафросту с којим нисмо били у контакту хиљадама година, могуће је да наша имунолошка одбрана није довољна. Исправно је поштовати ситуацију и бити проактиван, а не само реактиван. А начин за борбу против страха је поседовање знања“, изјавила је.

Ипак, научници много тога не знају о овим вирусима. Не знају колико дуго они могу остати заразни након што буду изложени данашњим условима, ни колика је вероватноћа да ће наићи на прикладног домаћина… Осим тога, нису сви вируси патогени који могу узроковати болест; неки су бенигни или чак корисни својим домаћинима; а Арктик је још ретко насељено место, због чега је ризик од изложености људи древним вирусима врло низак.

„Ризик ће се сигурно повећати у контексту глобалног отопљења“, аматра Клавери који процењује да ће се отапање пермафроста убрзавати, а све више људи насељавати Арктик због индустријских подухвата.

Питања која муче научнике

Прошле године је тим научника објавио истраживање узорака тла и језерског седимента узетих из језера Хазен, слатководног језера у Канади које се налази унутар арктичког круга. Секвенцирали су генетски материјал у седименту како би идентификовали вирусне потписе и геноме потенцијалних домаћина, биљака и животиња, у том подручју. Анализом су сугерисали да је ризик од преливања вируса на нове домаћине био већи на локацијама близу места где су велике количине воде отопљених леднка текле у језеро – сценарио који постаје вероватнији како се клима загрева.

Идентификовање вируса и других опасности садржаних у све топлијем пермафросту први је корак у разумевању опасности, сматра Мајнер из НАСА-ине Лабораторије. Остали изазови укључују прорачуне где ће се, када, колико брзо и колико дубоко пермафрост отопити.

Отапање може да буде само неколико центиметара по деценији, али се догађа и брже, као у случају масивних слегања тла која могу изненада открити дубоке и старе слојеве пермафроста. Процес такође ослобађа метан и угљендиоксид у атмосферу, занемарен и потцењен покретач климатских промена.

Радијација и метузалемски микроорганизми

Мајнер је упозорила и на низ потенцијалних опасности тренутно замрзнутих у арктичком пермафросту, које укључују закопан отпад од рударења тешких метала и хемикалија као што је пестицид ДДТ, који је забрањен почетком 2000-их. Радиоактивни материјал остао је на Арктику након нуклеарних испитивања Руса и Американаца с почетка педесетих година прошлог века.

Мајнер је директну инфекцију људи древним патогенима ослобођеним из пермафроста означила као „тренутно невероватну“, али је забринута због онога што је назвала „метузалемски микроорганизми“. То су организми који би могли да унесу динамику древних и изумрлих екосистема у данашњи Арктик, с непознатим последицама. Поновна појава древних микроорганизама има потенцијал да промени систем тла и вегетативни раст, можда и додатно убрзавајући учинке климатских промена.

„Заиста нам није јасно како ће ти микроби комуницирати с данашњим окружењем“, рекла је и напоменула да то није експеримент који би било ко желео да спроведе. Најбољи начин деловања, истакла је Мајнер, је да се покуша да се заустави отопљење и шира климатска криза, тако да се те опасности заувек задрже закопане у вечном леду.

Клаусов пројекат 15-минутних градова је закључавање целог човечанства https://t.co/aswULEwRkF

— СРБИН инфо (@srbininfo) March 6, 2023

 

Извор: nova.rs

Ознаке: арктик, вирус, климатскае, пандемија, промене