Прочитај ми чланак
(Блиц)
Латинска Америка суочена је са епидемијом рака, упозорили су јуче научници и апеловали на хитне мере како би се смањило коришћење дувана и гојазност, а средства уперила ка борби против канцера.
Истраживачи су на конференцији Латиноамеричке кооперативне групе за онкологију (ЛАЦОГ) објавили резултате револуционарне студије о низу случајева рака у региону, пренео је “Њуз интернешенел”.
Студија указује да у сваких 22 случајева рака умре око 13 особа у региону и пореди те бројке са Сједињеним Америчким Државама, где је 13 смрти у сваких 37 случајева, те Европом, где умре око 13 од 30 пацијената.
Процењено је да ће до 2030. у Јужној Америци и на Карибима бити дијагностиковано 1,7 милиона случајева рака, а да ће годишње од те болести умрети више од милион људи.
Научници наводе да је главни разлог томе што је многим људима дијагностикован рак тек у касној фази, када је болест теже лечити и када је смрт вероватнија.
-Желимо да подстакнемо све људе на акцију… Рак ће постати претња број 1, а ми верујемо да је мудро инвестирати више и расподелити средства (за борбу против болести) једнако у читавој земљи – изјавио је на конференцији за новинаре вођа истраживања Пол Гос, са Харварда.
Амерички научник је указао да, иако многе регионалне владе имају планове за контролу рака, недостаје им имплементација. Он је такође истакао да се премало средстава улива у буџет и усмерава из њега у те сврхе.
Истраживач Едуардо Казап, члан извршног комитета аргентинског Националног института за рак, навео је да у Јужној Америци има 1,2 милиона оболелих од рака, што чини 10 одсто случајева у читавом свету.
-Од тих 1,2 милиона случајева, чак 60 одсто оболелих је из свега две земље – Мексика и Бразила, економских мотора региона – додао је он.
Казап је рекао да рак није проблем болница.
-Проблем је околина, градови у којима живимо, храна коју једемо, ваздух који удишемо – истакао је Казап, позивајући владе на већу политичку вољу за супротстављање овој болести.
Британац Дејвид Колингриџ, уредник водећег медицинског журнала “Онкологија под скалпелом” (Тхе Ланцет Онцологy) позвао је на масовну акцију против растуће претње, наводећи да се за само 15 до 20 година можемо наћи у катастрофалној ситуацији.
Научници су у студији истакли да су латиноамеричке земље упериле средстава на превенцију и лечење инфективних болести, док трошење на незаразне болести, попут рака, не држи корак с тим.
“Међутим, рак је болест људи у годинама, а истраживачи процењују да ће до 2020. више од 100 милиона људи у Јужној Америци бити старије од 60 година”, наводи се.
Научници су истакли да рак тренутно кошта регион четири миљарде долара годишње, а у те трошкове не спадају само лечење и лекови, већ и утицај болести на посао и привређивање људи.
“Ти трошкови ће расти уколико владе сада не предузму координисану акцију да зауставе надирући удар рака у регион”, упозорава се у студији.
“Многи људи широм региона, посебно из сиромашних, руралних или домородачких заједница, имају слаб, или уопште немају приступ здравственим службама за борбу против рака, а овај проблем је погоршан ниским и веома неправично расподељеним средствима за здравство у већини јужноамеричких земаља”, наводи се.
Други проблем је што више од половине латиноамеричке популације – 320 милиона људи – има неадекватно или никакво здравствено осигурање.
Научници су указали да владе могу да смање стопу оболелих од рака по релативно ниским трошковима, охрабрујући људе да оставе цигарете, избегавају дим од кувања, смање конзумирање алкохола и придржавају се здраве исхране и вежби.
У студију је било укључено 72 људи, а требала је година дана да се састави.
Рак међу лидерима региона
Међу познатим личностима у региону који су оболели од рака су преминули председник Венецуеле Уго Чавес, бразилски председник Дилма Русеф, лидер Парагваја Фернандо Луго, бивши председник Бразила Луис Ињасио Лула да Силва, а не треба заобићи ни кубанског лидера Фидела Кастра.
Аргентинској председници Кристина Кирхнер у јануару прошле године је уклоњена штитна жлезда, након што јој је дијагностикован рак. Касније се, међутим, испоставило да је дијагноза била погрешна.
Подсећамо да је садашњи председник Венецуеле Николас Мадуро за Чавесову смрт оптужио “историјске непријатеље домовине”. Он је истакао да се и Јасер Арафат, бивши палестински лидер, такође борио са том болешћу.
Сам Уго Чавес је једном спекулисао да Сједињене Америчке Државе имају “оружје за рак”, након што је 2011. откривено да пати од ове болести.
-Зар би било тако чудно да су направили технологију која шири рак и којој нећемо знати ништа у наредних 50 година? Фидел ми је увек говорио: “Чавес, чувај се. Они су развили технологију. Веома си неопрезан. Пази шта једеш, шта ти дају да једеш… Мала игла и убациће ти ко зна шта” – навео је тада Чавес.
“Глас Русије” је пре месец данас писао како рак не само што се шири међу лидерима Јужне Америке, већ напада управо оне који су против америчке политике.
