Прочитај ми чланак
(Дојче Веле)
Грађани Европске уније све се гласније буне против супердржаве из сенке која све више утиче на живот у земљама у којима је валута евро. Та држава додуше званично не постоји, али је њена моћ велика.
Еврозоном управља држава из сенке – појам као да је изишао са блогова и интернет-страница опскурних твораца теорија завере. Али иза тог појма и идеје да зоном евра, па тако и Европом, све више влада група састављена од политичара, економиста и банкара, стоји један од најпознатијих немачких економиста.
Супердржава из сенке
Томас Мајер, некадашњи главни економиста Дојче банке представио је теорију супердржаве из сенке која све више и више повлачи важне потезе који се тичу стотина милиона грађана. „У тој евродржави из сенке имате све елементе: владу у сенци, то је Европско веће. Имате извршну власт у сенци, то је група земаља са евром. А имамо и мобилну, интервентну екипу на терену која ускаче када се правила грубо прекрше, то је Тројка (са по једним представником Међународног монетарног фонда, Европске комисије и Европском централном банком оп.а.)“, објашњава Мајер. Без те творевине, валута евро у овом тренутку не би била у стању да преживи.
С обзиром на то да Европска централна банка, након што се показало да се чланице еврозоне нису држале критеријума из Мастрихта, више није независна установа већ постаје политичка, емисиона банка која финансира дугове својих чланица, њој је потребно да иза себе има једну државу. И ту се, како каже Мајер, појављује фамозна држава из сенке.
Непрегледни сплет уговора
И управо то се последњих година и догодило. Правни основ за стварање те „супердржаве“ су уговори за које велика већина грађана Европске уније никад није ни чула, попут законских пакета „Ту пек“ и „Сикс пек“ (Тwо Пацк, Сиx Пацк). Затим, колико грађана стварно разуме шта се крије иза фамозног „Фискалног пакта“? „Та густа мрежа уговора ограничава сувереност националних држава и намеће им одређени степен дисциплине како би могле да делују унутар дужничког система“, објашњава Мајер.
Али држава из сенке и њена правила игре полако наилазе на све већи отпор. Кипарска влада дуго се одупирала спасоносном пакету и током преговора је радије узимала у обзир све остале опције, па чак и државни стечај. Италијани су свргнули технократску владу представника „државе у сенци“ Марија Монтија, коју ионако никад нису ни изабрали. У међувремену, у италијанском парламенту нико нема већину, земља је, у политичком смислу, блокирана. Истовремено стижу вести о порасту незапослености у еврозони, економија које су у паду, протестима против мера штедње… То је свакодневица у Грчкој, Шпанији и осталим дужничким земљама.
Евро као рубља
Историјске паралеле са актуелним стањем унутар „супердржаве“ Мајер проналази ни мање ни више него у ситуацији која је владала у републикама насталим након распада Совјетског Савеза. У тим земљама, међу којима је владало огромно међусобно неповерење, на снази је још увек била рубља, а и своје дугове су те земље регулисале преко централне банке у Москви. Пост-совјетска монетарна унија распала се након што су зону рубље 1992. напустиле балтичке земље, а годину дана касније и сама Русија.
„Уколико нам не пође за руком да одржимо ауторитет државе из сенке, онда нам прети судбина зоне рубље“, каже Мејер. Зато је било неопходно да Брисел притисне Кипар. Али претећи „обрачун“ државе из сенке са Италијом, трећом по реду највећом евро-државом, могао би да проузрокује њеним изласком из зоне евра, што би уједно значило и крах монетарне уније.
Аутори: Андреас Бекер / Ненад Крајцер
