ПРИТИСАК САД НА КИНУ гура Пекинг ка Москви

0

Реторика Сија Ђинпинга током посете Русији и споразуми који су потписани пробудили су наду Кремља да односи са Кином улазе у нову фазу

Док трговински рат између Вашингтона и Пекинга наставља да букти, кинески председник Си Ђинпинг допутовао је прошле недеље у тродневну посету Русији како би учествовао на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу и како би се сусрео са руским председником Владимиром Путином. За Москву, ова посета није могла доћи у боље време.
 

У својим јавним наступима у Москви од среде, кинески лидер је говорио о јачању веза између Русије и Кине, док је истовремено прикривено критиковао Сједињене Државе. Си је похвално говорио о Путину као о „једном од мојих најближих пријатеља и најбољем колеги“. Он је такође нагласио важност кинеско-руске солидарности у време када су „протекционизам и једнострани приступи у порасту и када политика силе и хегемонизма све више узима маха“.

Си је у четвртак допутовао у Санкт Петербург на овогодишњи Међународни економски форум, скуп чији је циљ привлачење страних инвеститора у Русију, са делегацијом од хиљаду људи. Сједињене Државе, приметно, нису биле присутне на форуму јер су најавиле да ће бојкотовати догађај због контроверзног стављања у притвор америчког инвеститора Мајкла Калвија од стране руских власти.
Поред симболичних гестова јединства, две земље потписале су низ значајних споразума. Хуавеј и руска телекомуникациона компанија МТС постигли су споразум о развоју 5Г мреже у Русији. Руски Фонд за директна улагања и Кинеска инвестициона корпорација основали су фонд од једне милијарде долара за подршку истраживањима и технолошким иновацијама. Руска и кинеска државна компанија за енергетику су такође основале заједничко предузеће за продају руског течног природног гаса у Кини. Према Саут Чајна морнинг посту, вредност потписаних споразума током посете Сија износи 20 милијарди долара.

ПЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ

Иако се кинеско-руска сарадња одвија барем од деведесетих година, она добија на значају након 2014. године. Суочен са све јачим санкцијама Запада због анексије Криме и подршке сепаратистима у источној Украјини, Кремљ се окренуо Кини и поставио је на врх спољнополитичких приоритета. Руске политичке елите су се надале да ће приближавање Кини обезбедити земљи алтернативне изворе за трговину и инвестиције, али и да ће то послати поруку Вашингтону и Бриселу да Москва није сама.
Пет година касније, утисак о овим напорима је помешан. С једне стране, трговина између две земље се несумњиво повећала. Кина је сада највећи трговински партнер Русије, а Русија је највећи снабдевач Кине нафтом. Према Кремљу, вредност трговине између Русије и Кине се сада процењује на 108 милијарди долара – што је ниво ка којем су обе владе дуго стремиле.

Истовремено, кинеске инвестиције су и даље у застоју. Чак је портпарол Кремља Дмитриј Песков, уочи посете Сија Русији, за РТ признао: „Не може се рећи да Кина улаже много у руску економију“. Многе кинеске комерцијалне банке нерадо послују у Русији због страха да ће завршити на списковима оних субјеката против којих су уперене санкције Запада. Друге препреке које стоје на путу већих кинеских инвестиција укључују сложени правосудни систем Русије и недостатак одговарајуће пратеће инфраструктуре.“
 
Осим тога, док је Русија све више економски зависна од Кине, не може се рећи да то важи и обрнуто. Док је Кина највећи трговински партнер Русије, Русија је за Кину тек на десетом месту. Скорашње песимистичке прогнозе кретања руске економије сугеришу да се ова неједнака динамика кретања економских односа неће ускоро променити.
 

Међутим, многи у Москви у трговинском рату Сједињених Држава и Кине виде прилику да Москва постане неопходан партнер за Пекинг. Андраник Миграњан, неформални саветник руске председничке администрације и професор на московском Институту за међународне односе, изјавио је за Национални интерес да ће Трампови потези у области трговине натерати Кину да се приближи Русији.
„Ако су Кинези до сада стајали по страни, они ће сада вероватно активније подржати Русију у супротстављању Сједињеним Држава зато што се Кина сада налази под веома озбиљним притисцима“, рекао је он. „Постоји свест о томе да ће ако Русија и Кина не пруже заједнички и синхронизовани отпор Сједињеним Државама бити уништене једна по једна.“

НАДА У МОСКВИ

Миграњан се нада ће Кина, све више свесна важности Русије, олакшати већи приступ кинеском финансијском систему, повећати кинески увоз руских енергената, више инвестирати у руску економију и да ће доћи до наставка продубљивања војно-техничких веза између две државе.

Москва се такође нада да ће искористити простор који је створио трговински рат Вашингтона и Пекинга да повећа своје економске могућности унутар Кине. Василиј Кашин, виши истраживач Центра за свеобухватне европске и међународне студије на Високој школи економије, предвидео је да ће Русија стицати већи приступ кинеском тржишту како се њени директни такмаци – Сједињене Државе и њихови савезници – буду повлачили.

„Иако је кинеско-амерички трговински рат лош за глобалну економију у целини и иако би могао негативно да се одрази на Русију кроз пад цене нафте, он би такође могао отворити нове могућности за повећање руског извоза у Кину“.
 

Уколико економски односи између Русије и Кине наставе да јачају, то ће вероватно охрабрити Кремљ да додатно учврсти свој став према Сједињеним Државама. Миграњан је изјавио да блиски односи са Кином „чине Русију истрајнијом у пружању отпора Сједињенм Државама“. Он је рекао да ће се Русија, ако осети да Кина стоји чврсто иза ње, осећати мање присиљеном да понуди уступке око могућих подручја компромиса, као што су Сирија или Иран.

Када је Си Ђинпинг напустио Русију у петак, његова реторика и споразуми потписани током посете пробудили су у Москви оптимизам да ће кинеско-руски односи ући у нову фазу и да ће бити постављени на равноправнијим основама. Упркос томе, Русија се и даље суочава са великим препрекама у настојању да повећа обим кинеских инвестиција или свој извоз у Кину.
 
Ипак, Миграњан тврди да ће растуће тензије Вашингтона не само са Пекингом, већ и са Ираном и Европом на крају донети корист Русији. Он је за Национални интерес рекао: „Америчка политика вођења ратова са свима истовремено у великој мери иде наруку Русији, а за то велику захвалност дугујемо Трампу и његовој администрацији“.
 
Димитри Александар Сајмс је сарадник Националног интереса.
 
Превео Радомир Јовановић
 

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!