Прича коју нисте чули: Пораз Украјине не значи крај рата

16:18 03.03.2023.

Погрешно је мислити, да би пораз председника Зеленског у Доњецку и Луганску, у Херсону и Запорожју, могао да означи крај борби.

Суочен са отпором, на који је Москва наишла у спровођењу Резолуције Савета безбедности 2202, председник Путин је изјавио, да још увек мора да ослободи Одесу, и придружи се Придњестровљу.

Управо то Пентагон тражи од 2019-те. Он већ припрема други круг у Молдавији. Не зато што жели да брани Украјинце, па Молдавце, већ зато што намерава да оголи сопствене савезнике.

Бројке Атлантске алијансе, које су пренеле западне новинске агенције, дају могућност да се помисли, да је украјински народ уједињен, и да пружа отпор захваљујући западном оружју. Међутим, подаци „Мосада“, које је објавио турски сајт „Хурседа Хабер“, показују да бројке Алијансе немају везе са стварношћу.

Овај феномен није нов. Пошто сам уређивао дневни билтен током рата на Косову, преносећи извештаје западних новинских агенција укрштене са онима са Балкана, нисам изненађен.

Током рата, свакако није могуће тачно знати ствари на бојном пољу. Војске саме броје своје губитке, али не знају да ли су нестали мртви или рањени, заробљеници или бегунци. Официри увек морају да одлучују у ратној магли, а да никада немају тачне статистике какве постоје у мирнодопским временима.

У сваком случају, док све владе знају да је Русија победила и да ће наставити да ослобађа Новоросију до Придњестровља, неки се претварају да верују да ће она напасти Молдавију као, што је то урадила у Украјини.

Није битно што се после распада СССР-а, Придњестровље прогласило независним попут Крима. Главно је да наставимо да представљамо Русију као освајачку тиранију која пустоши све на свом путу.

Треба запамтити да је Молдавија, када је постала независна, признала последице немачко-совјетског пакта из 1939. године као ништавне, укључујући припајање Придњестровља свом политичком ентитету. Међутим, убрзо након тога, она га је прогласила својом територијом.

У јуну 1992. године, пуковник Хауард ЈТ Стеерс, амерички војни обавештајац и саветник Атлантске алијансе, координирао је војну операцију за освајање Придњестровља. Због тога се није задовољио малом молдавском војском, већ је мобилисао румунску војску.

Придњестровље је било мала долина са микроклимом, која га је учинила тајном базом совјетског војно-индустријског комплекса. Стога су га насељавали и његови првобитни становници, али и многе породице совјетских научника. Штитила га је мала база, 14. совјетске армије. Руски председник Борис Јељцин, одбио је да брани Придњестровље, као што је одбио да дозволи, да се Крим придружи Руској Федерацији.

14. армија, сада руска, више од 1.000 људи, добила је наређење да не интервенише, а хиљаде придњестровских жена опколиле су војну базу. Руски војници нису пуцали на њих, већ су се оглушили на наређења председника Јељцина и пустили их унутра. Узели су 1.000 калашњикова, 1,5 милиона комада муниције и 1.300 граната. Управо је овај наоружани народ потиснуо румунску војску, коју је предводио пуковник Стеерс.

Овај пораз Атлантског савеза никада није испричан у Европи. То је толико погодило оне који су то доживели, да су неки променили страну. Ово је посебно био случај са шефом станице ЦИА, Харолдом Џејмсом Николсоном, који се у наредним месецима ставио у службу руског КГБ-а, чији је постао један од најважнијих доушника.

Данас, Придњестровље тврди да је једини наследник Совјетског Савеза, задржавајући своје најбоље праксе без ауторитарних и бирократских аспеката.

Када је „Ранд Цорпоратион“ планирала тренутни рат у Украјини, обавестила је представнике у Конгресу. То је било 5. септембра 2019-те, где се ослањало на два извештаја.

У њима су објаснили, да би циљ операције требало да буде да се Русија испровоцира, и да се распореди ван својих граница. Зато је било потребно натерати је да уђе у Украјину, па у Придњестровље.

Морамо разумети шта Пентагон ради, не у вези са ситуацијом коју замишљају западне новинске агенције, већ у погледу планова корпорације „Ранд“, у овом случају додатни круг, не око Новоросије, већ Придњестровља.

Амерички министар одбране, генерал Лојд Остин, наставља да врши притисак на своје савезнике да предају своје оружје и муницију, док се не исцрпе (и стога им је још више потребна његова заштита).

Истовремено их је натерао, да прихвате промене у начину деловања НАТО-а. НАТО сада може да се трансформише у „коалицију вољних“ за операције ван члана 5 (тј. не одговара на агресију на једну од својих чланица). Ово није ништа ново. То је већ био случај са операцијом против Либије.

У то време, чланови Алијансе који су се противили рату држани су по страни, док су други, попут Катара, били повезани са њим. Овог пута, НАТО ће деловати без кршења сопствених статута. У пракси, то значи да је Атлантски савет изгубио сву моћ. Савезник више не може да се противи уласку НАТО-а у рат,

Пораз Украјине, која је већ изгубила Донбас и четири области, не значи крај рата. Док је Кремљ већ објаснио, да тек треба да ослободи Одесу, и тако успостави везу са Придњестровљем, НАТО „оплемењује“ свој дискурс.

Циљ је, да се створи забуна између Придњестровља (познатог као „Дњестарска Молдавска Република“) и Молдавије. Затим да се поверује, да је руски медвед напао ове последње.