Прочитај ми чланак

ПРЕТЊА ЗАПАДУ: БРИKС и Русија су одолели свим искушењима и премашили сва очекивања

0

Резултати пет великих економија у настајању у свету, познатих као група БРИKС, су изнад свих очекивања, тврди Џим О'Нил, економист који је сковао акроним за ових пет земаља, не знајући да ће се он претворити у геоекономски пројект који ће поткопати, можда и уништити глобалну хегемонију Сједињених Aмеричких Држава.

Бивши главни економист Голдман Сакса заправо је сковао акроним БРИЦ 2001. године, како би описао Бразил, Русију, Индију и Кину, чије би економије, према његовим проценама, могле играти водећу улогу у свету у двадесет и првом веку. Јужна Aфрика се накнадно придружила групи, која је преименована у БРИKС.

”Шеснаест година касније је удео земаља групе БРИKС у светском БДП-у пуно већи него што сам замишљао”, рекао је Џим О’Нил у интервуу за кинеску агенцију Xинхуа.

У чланку под насловом ”Најбољи развој глобалних економија БРИКС” из 2001. године, О’Нил је тврдио да ће ове земље данас имати укупну економску вредност од око 11 600 милијарди долара. Међутим, садашња вредност износи 16 600 милијарди. 2000-те су биле године у којима је група надмашила све процене О’Нила и привукла светску позорност.

Према Међународном монетарном фонду је између 2001. и 2011. године просечна годишња стопа раста од земаља БРИKС била 3,8% за Бразил, 4,8% за Русију, 7,8% за Индију, 10,7% за Кину и 3,7% за Јужну Aфрику. Овај напредак је успорен у следећем десетљећу, када се светска гекономија опорављала од тешке финанцијске кризе, а неке земље, попут Кине, ушли су у нову развојну фазу. О’Нил је, међутим, одбацио је оптужбе неких стручњака који тврде да је економија групе БРИKС у паду.

Наравно, потпуно је разумно и очекивано узети у обзир успоравање раста у господарствима земаља. Но, према Државном заводу за статистику, кинеска економија је наставила раст у првој половици ове године и БДП расте по стопи од 6,9%, што је раст од 38 200 милијарди јуана или 5 600 милијарди долара.

Осим тога, Русија и Бразил су прошли кроз падове у последњих неколико година, али бразилска економијс, након дужег пада, поново расте у првом тромесечју 2017. године, док је Русија у другом тромесечју на годишњој разини забиљежила стопу раста од 2,5%.

“Чињеница да је раст успорен је безначајна, јер су резултати још увијек бољи од оних које смо предвиђали прије 16 година, највише у Кини и Индији, унаточ проблемима у Бразилу и Русији. Смијешно је рећи да раст није важан, акоекономије расту мање него раније”, рекао је О’Нил.

Осим тога, изгледа и да би друге земље у наредним десетљећима могле изненадити свет.

”Рекао бих да ће у наредних 50 година можда четири земље постати економски  важне као и Русија и Бразил. То су сигурно Индонезија, Мексико и Турска, а вероватно, што је дивна ствар, можда и Нигерија. Но, видећемо. Чињеница да оне имају могућност да то постану не значи да ће се то и догодити”, рекао је О’Нил.

“БРИKС је већ поручио да је отворен за нове чланове. Aли не мислим да ће се то догодити у блиској будућности, све док једна од могуће четири нове чланице не постане толико економски важна”, закључио је Џим О’Нил и подсетио да се  у граду Xиамен у југоисточној Кини ускоро одржава 9. самит земаља групе БРИKС-а, којег треба позорно пратити.

Руска економија убрзава раст

Руски државни Завод за статистику, Росстат, објављује службене податке који потврђују оно што је већ свима познато. Руска економија у другом тромесечју убрзано расте по годишњој стопи од 2,5%, док је у раздобљу од априла до јуна расло 0,5% у односу на први квартал, односно, раздобље од јануара до марта.

Осим тога, обично опрезна Централна банка Русије очекује негативну инфлацију тј. дефлацију, односно пад цијена за август. То ће се вероватно догодити зато што производња хране у Русији и даље убрзано расте, уз жетву за коју се очекује да ће бити виша од процијењене. Према свим показатељима, укупна производња хране у Русији ће премашити ону из прошле године, иако су прољеће и почетак лета били хладни.

Највећа производња хране у летним месецима се већ традиционално огледа у паду цена хране, што са собом носи пад глобалне инфлације. Чини се да ће то бити случај и ове године, иако се сељаци у Русији на све то нимало не жале, а произвођачи сира, на пример, кажу да би вољели да санкције потрају још најмање десет година.

Повећани раст БДП-а у Русији се очекује у другој половици године, више него у првој, иако се то не може тврдити са стопостотном сигурношћу. Међутим, с инфлацијом која и даље пада, док производња хране расте, вероватно ће бити тако.

Aко се то догоди, постоји велика вероватност да руска производње у овој години потпуно поништи губитке рецесије и да ускоро испуни задатак плана владе и председничког уреда.

ФОТО – Руски БДП од 4. квартала 2013. до 3. квартала 2016., уз мањак три преостала до 1. јуна 2017. у којима се бележи нагли раст

С обзиром на то да је опоравак посљедица улагања и производње, као што су одувијек жељеле руске власти, требаће времена да се руски животни стандард у потпуности врати наниво прије рецесије, иако се чини да ће се догодити пуно прије него што се очекивало, чак и од стране самих руских власти.

Без обзира на економску точку гледишта, привреда ће расти све до председничких избора сљедеће године, а становништво је све више свесно те чињенице. Aко узмемо у обзир да је руска економска политика, као што је случај с економским политикама на Западу, одвојена од политичких проблема, онда су руске власти оствариле циљ и уочи избора су створиле услове за економски оптимизам.

Прије свега, по светским стандардима је и даље необјашњиво како је могуће да у овој години стопа економског раста у Русији узноси од 2 до 3%. Међутим, можда треба гледати из угла да приоритет руских власти није укупна стопа раста, него ниска инфлација, коју треба задржати испод 4%.

Резултат те политике је да данас Русија има реалне каматне стопе од око 5%, за разлику од западних економија које расту по стопи нето мањој од руске, али где су реалне каматне стопе нула или чак испод нуле.

Резултат ове политике је да је раст у Русији узроковао и повећање штедње, док се Запад суочава са зајамченим дугом, којег покушава решити напухавањем цена добара, углавном земљишта и деоница. У Сједињеним Aмеричким Државама и Великој Британији се највеће уштеде обично догађају када фирме, а посебно потрошачи, морају платити дуг, што углавном узрокује рецесију и пад инвестиција и потражње.

Русија, напротив, намерним деловањем владе поступно постаје економија као Немачко и на Далеком истоку, где се потражња и улагања не финансирају зајамченим дугом који је осигуран државним обвезницама, него штедњом акумулираном у окружењу ниске инфлације.

Осим тога, високе реалне каматне стопе, уз спречавање да цене имовине, као што су земљиште и деонице, расту пребрзо, одвлаче инвестиције из ових сектора у подручјима као што су производња и пољопривреда, сектори који су за руску владу најпродуктивнији.

Стога је за закључити да се Русија окренула историском моделу, према којем треба повећати улагања у тим секторима привреде, првенствено у производњи, али и пољопривреди, што доприноси укупном повећању производње и економском расту. Рецепт уопште није сложен и он у Русији, након другог квартала у 2014., када је почела рецесија, већ почиње давати резултате. Наравно, једино што треба је радити и да сватко испуњава поверену му задатак и да заборави на краткорочна шпекулативна улагања.

БОНУС ВИДЕО

Гости емисије „Дебата” били су руски новинар и уредник портала news-front.info, Оксана Сазонова и чешки новинар Јан Зорбић.

Током емисије руска новинарка Сазанова је говорила о томе како Руси доживљају распад СССР (00:20:30), о Русима који су после распада СССР-а остали ван Русије (00:23:30); и о односу Руса према осталим Словенима и Србима (00:25:30). Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.