Pročitaj mi članakRuska Crnomorska flota se vraća u rat. Povučena je nakon što je u aprilu potopljena glavna ruska krstarica Moskva. Sada je novoimenovani ruski glavnokomandujući Sergej Surovikin imenovao novog admirala da vrati flotu u rat, piše londonski Tajms.
Од спектакуларног потапања Москве, команданти руске војске недовољно су користили своје бродове, плашећи се да ће противничка страна све губитке претворити у пропагандни тријумф. Међутим, под вођством новог команданта руских снага, генерала Сергеја Суровикина, изгледа да је донета одлука да се Црноморска флота укључи у много већој мери него последњих месеци. 12 ратних бродова и подморница са крстарећим пројектилима се враћају у игру.
Повратак Црноморске флоте поклапа се са именовањем генерала Сергеја Суровикина за врховног команданта Русије. Тај 56-годишњи генерал ваздухопловства изразио се у војним акцијама у Сирији 2019. Лондонски Тајмс пише да се сада чини да је руско оружје концентрисао на уништавање украјинских енергетских објеката.
Вертикални систем лансирања
Након губитка брода Москва, руска Црноморска флота се вратила у матичне луке или се повукла у безбедније воде. Састоји се од две фрегате класе Григоровић и четири корвете класе Бујан М, све наоружане крстарећим ракетама дугог домета. Верује се да је једна од фрегата Григорович опремљена системом за вертикално лансирање за испаљивање крстарећих ракета Калибр.
Постоји и шест подморница класе Кило које испаљују напредне крстареће ракете Калибр, са дометом до 1.500 миља. Подморнице су са двоструким погоном, дизел и електричне. У раној фази рата, руска војска је скоро свакодневно користила своје ратне бродове и подморнице, на пример 24. марта, када је крстарећим ракетама Калибр уништено војно складиште горива у близини Кијева.
Следећег месеца, први пут је распоређена подморница класе Кило која је из Црног мора испалила ракете Калибр на украјинске војне циљеве. У Сирији је руска морнарица испалила скоро стотину пројектила Калибр на антирежимске циљеве.
Други у позадини
Међутим, после потапања Москве, цела Црноморска флота је остала у другом плану. Поред успешног напада на главну крстарицу Москва, Украјинци су бројним пројектилима и дроновима бомбардовали мање бродове руске морнарице, потопивши неколико пловила.
Западне обавештајне службе су очекивале да ће руска црноморска флота са седиштем на Криму играти кључну улогу у пружању подршке за евентуални амфибијски напад на Одесу. Међутим, очекивани напад се никада није догодио.
Успех украјинске противбродске ракете Нептун и ракете Харпун, које су добили од Данске, био је понижавајући ударац за руску морнарицу. Они су користили ове пројектиле да потопи руски брод за снабдевање Спасател Василиј Бек у јуну.
Управо је потапање Москве и увођење пројектила Западни харпун у украјински арсенал преокренуло војне снаге у тој области и приморало Москву да повуче бродове и искључи их из офанзивних операција. Због овог неуспеха смењен је командант Црноморске флоте адмирал Игор Осипов. Заменио га је вицеадмирал Виктор Соколов.
Тајна база
Портал Навал њуз објавио је пре неколико дана да обавештајни подаци показују да Руси покушавају да прошире и ојачају своје поморске базе на Криму. Између осталог, примећено је да се руска флота враћа у залив Балаклава на јужној обали Крима, недалеко од Севастопоља. Залив са природном заштитом високих, окомитих стена био је важан још у Хладном рату. У бившој тајној бази руске морнарице у Црном мору, педесетих година прошлог века прокопан је подморски тунел да би се сакриле подморнице, али није коришћен након распада Совјетског Савеза.
Истовремено, у току су радови у главној руској поморској бази у Севастопољу. Они су започети пре руске инвазије на Украјину и није јасно да ли ће се завршити за неколико месеци. База Севастопољ је раније била дом патролних чамаца ФСБ, руске тајне службе. Они су од почетка инвазије интензивно патролирали севером Крима. Нејасно је да ли ће ФСБ остати тамо након надоградње главне руске црноморске војне базе.
Нуклеарни напад на Берлин?
Током прошлогодишњих поморских маневара на Балтику, руски официри су разговарали о нуклеарним нападима на Берлин и две немачке војне базе како би одвратили Немачку од подршке Украјини, преноси лондонски Тајмс.
Немачки канцелар Олаф Шолц је више пута упозоравао на ризик да би одлучна интервенција у корист Украјине могла да доведе до нуклеарног рата, па се спекулисало да је добио конкретну претњу ударом на Немачку.
Немачки Дер Спиегел тврди да је из неколико извора сазнао да су руски официри помињали три могућа циља: Берлин, ваздухопловну базу Рамштајн и ваздухопловну базу Бухел, где је ускладиштено 20 америчких нуклеарних бојевих глава.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 29, 2022
