Прочитај ми чланак

Прерано кренули у рат: Пољска остала без гаса за зиму – моли Немачку за помоћ

0

Пољска је прерано објавила „гасну независност“ од Русије- норвешки гас ове године неће стићи у Варшаву, пише „Ханделсблат“. Пољаци ће морати да траже од Немаца да деле исто руско гориво од „Гаспрома“, због чега су годинама критиковали Берлин.

Чинило се да се Пољска ослободила енергетске зависности од Русије, али сада се испоставља да је стратегија земље пропала.

У погледу снабдевања енергијом, Пољска се сматрала позитивним примером. Почетком ове године Русија је затворила гасни вентил земљи. Одмах након тога, влада у Варшави је предузела мере одмазде. Уосталом, изградња спасоносног гасовода из Скандинавије била је при крају.

Али сада је земља у хаосу. Раскинути уговори, невоље са Норвешком, техничка кашњења, потпуна неизвесност. Предстојећа зима могла би да буде веома хладна, а земља нема план Б да обезбеди гас за становништво и предузећа.

Одмах по уласку руских трупа на украјинску територију, Пољска, најнасељенија држава источне Европе (38 милиона људи) и такође чланица ЕУ, нашла се у тешкој ситуацији. Постала је прва земља ЕУ којој је руски државни концерн „Гаспром“ прекинуо снабдевање гасом, престајући да пуни гасовод Јамал-Европа који води преко Пољске до Немачке.

Гаспром је прво искључио гас Пољској, пре других земаља ЕУ…

Разлог за казну навела је и сама руска страна- Варшава је одбила да плати руском извозном монополу за гас у рубљама. Међутим, пољска влада није била посебно забринута, указујући на перспективне инфраструктурне пројекте.

Пољска је још 2015. године пустила у рад два терминала за пријем ЛНГ-а у Свиноујсциеу на Балтику. Истовремено је почела изградња новог гасовода, по дну Балтичког мора кроз Данску до Норвешке. Гасовод „Балтик Пајп“ требало је да буде отворен овог октобра, и да Пољској обезбеди поуздано грејање у зимском периоду.

Међутим, сада ће се испоставити да је стратегија која се на све начине рекламира у Европи, да се руски гас замени норвешким довела земљу у ћорсокак. „Балтиц Пипе“ је требало да испоручује до десет милијарди кубних метара гаса годишње, и да овим обимом покрије значајан део енергетских потреба Пољске. Међутим, овај план није спроведен.

Државни пољски енергетски концерн није могао да купи потребне количине гаса. Овај пољски концерн је део пројекта, заједно са данским енергетским концерном „Енергинет.дк“ и пољским оператером гасне мреже „Газ-Систем“. Заједно поседују две милијарде евра удела у „Балтик Пајпу“.

Пољски премијер Матеуш Моравјецки, из владајуће евроскептичне странке „Право и правда“, недавно је окривио превисоке цене гаса за кашњење, у потписивању уговора о снабдевању. „Да ли заиста морамо Норвешкој да плаћамо гас по 110 евра по мегават-сату? Четири или пет пута више него пре годину дана? Ово је лудо!“, огорчен је Моравјецки.

Маргрете Лøббен Ханссен из норвешког Министарства енергетике изјавила је да Норвешки произвођачи гаса нису у обавези да продају гориво по тржишним ценама. Колико ће гаса бити испоручено из Норвешке зависи од економских и тржишних услова.

„Норвешка неће смањити испоруке другим купцима и дати предност Пољској. Посебни попусти за земљу такође нису опција. Цена је одређена на највећој европској берзи гаса ТТФ, и тамо је достигла рекордну вредност од више од 350 евра [по МВх]“, рекла је она.

Пољска влада критикована због нерешених уговора

Зато што пољски државни концерн није закључио уговоре о снабдевању, либерална опозиција криви владу, и тврди да је кабинет довео пољско снабдевање енергентима у опасан положај уочи зиме. „Имали смо довољно времена да решимо све проблеме са гасоводом, али то се није догодило“.

Зато се догодило нешто што је донедавно изгледало као незамисливо- Пољска ће морати да се обрати Немачкој за помоћ, односно земљи коју је сама Пољска стално критиковала у међународној арени, због гасне зависности од Русије.

Пољска се и даље нада да ће избећи понижење- кажу да је државни концерн требало да добија 6,4 милијарде кубних метара гаса годишње, од данског енергетског концерна „Орстед“, са поља у Северном мору.

Северни ток 1- Премијер Моравјецки критикује гасоводе

Смешно је, али ни тренутна енергетска катастрофа не спречава премијера Моравјецког, да критикује претходну енергетску политику Немачке. На маргинама церемоније отварања гасовода између Пољске и Словачке 26. августа, он је гасоводе „Северни ток 1“ и „Северни ток 2“ које су изградиле Русија и Немачка назвао „цевоводима рата, који је довео до дестабилизације Европе“.

Пре свог клинча са Москвом, Пољска је више од половине својих потреба за гасом добијала од Русије, због догађаја у Украјини. Као резултат раскида са Русијом, према анализи највеће пољске банке „ПКО БП“, у пољском снабдевању гасом настао је јаз од 5,6 милијарди кубних метара гаса.

Поређења ради, раније је Русија испоручивала земљи десет милијарди кубних метара гаса годишње, а балтички гасовод „Северни ток“ који води ка Немачкој, који се Пољској није толико допао, има годишњи капацитет од 55 милијарди кубних метара.