Прочитај ми чланак

ПОЗИВ У ПОМОЋ: Либан због израелских напада затражио помоћ Русије

0

Либан не жели ескалацију попут оне из 2006. године, када су средином лета југ земље и подручја упоришта Хезболаха неколико дана били мета неуспјелог напада војске Изреала. Сукоб с Израелом је службено био реакција јеврејске државе на нападе дуж границе јужне од стране шиитског либанског покрета отпора. Израел је де факто изгубио тај рат, иако се службено наводи како је сукоб завршио „без побједника“.

Од тада је на југу Либана на снази примирје под надзором мисије УНФИЛ.

Последњих дана су бомбе поново погодиле либанску пријестолницу. Два неуспјела напада дроновима самоубицама су одјекнула Бејрутом, а реакције лидера Либана су биле такве да су многи од њих говорили о стварној “објави рата”. Како би спријечио нове напетости, први човјек либанске владе, сунит Саад Харири, сада тражи помоћ Москве. Ово је посебно важно у контексту јачања позиција Русије на Блиском истоку и због чињенице да се Харирија сматра саудијским човјеком у структурама власти Либана.

Нови рат на хоризонту?

Као што смо рекли, два израелска дрона су падала у шиитску четврт Бејрута. Либанска противваздушна обрана је била присиљена на акцију и сценарија у главном граду земље подсјећа на онај из времена последњег рата против израелског режима.

Бејрут је јасно поручио да не жели ескалацију, али је затражио од међународне заједнице да подузме кораке и уразуми Израел како би се суздржао од ових и других напада. Апел је био узалудан, што је с обзиром на америчку подршку Израелу у Вијећу безбедности и другим међународним тијелима било очекивано.

Сјећање на 2006. годину је у Либану још увијек врло свјеже и буди забринутост од поремећаја у крхкој равнотежи између заједница које живе у земљи.

Израелски напад догодио се, као што је споменуто, у јужним подручјима Бејрута, према томе у четвртима са шиитском већином. Јасно је како је стварна мета био Хезболах, милицијска коју подржава Иран, које израелски премијер Нетанyаху види као главну пријетњу безбедности јеврејске државе.

Стога ово и није рат против Либана, већ један од многих напада у којима је главни циљ Иран. Од Хезболаха у Либану до шиитских милиција у Ираку, па све до циљева Техерана у Сирији, Израел тренутно води сукоб слабог интензитета против иранских интереса у региону. Али чак и ако Бејрут није био главни циљ последњих израелских акција, у Либану нико не може мирно спавати.

Ипак, треба узети у обзир да се у септембру (рујну) у Израелу одржавају избори. Нетанyаху ће безбедно имати потешкоћа на биралиштима, стога ће у наредним недељама још једном покушати показати своје мишиће, због чега у Бејруту вјерују у нову ескалацију, па чак и нови сценариј, драматично сличан ономе из 2006. године.

Помоћ Москве коју је затражио Харири

Предсједник Мицхел Аоун је говорио о стварној објави рата против Либана, али ни премијер Саад Харири није био нежан према израелској влади.

Према споразумима склопљеним између различитих компонената и либанских политичких снага, шеф владе мора бити сунит и изабран је Харири. Иако се зна да Саад Харири није био мета напада, он је у сваком случају говорио о “израелској агресији” и “нападу на либански суверенитет”. Али прије свега, премијер земље кедра се изравно обратио Русији.

“Како би избјегао ескалацију, Либан рачуна на одлучујућу улогу Москве”, изјавио је Харири у телефонском разговору с руским министром спољних послова Сергејем Лавровим .

Директни захтјев Русији забезбедно представља новост за Либан. Ово је први пут и новијој повијести Либана да Бејрут зове Москву да спријечи нове могуће ратове на његовој територији. Без сумње свједочимо вјетровима промјена у овом измученом региону.

Откад је Русија закорачила у Сирију, одређујући Ассадову побједу, Кремљ у постаје главна земља која управља равнотежом на Блиском истоку. Саад Харири добро зна да Русија, која је у блиским везама с Ираном и подржава Ассада, истовремено има блиске дипломатске односе с Израелом и да је руска дипломатија једина која може играти одлучујућу улогу у заустављању овог рата слабог интензитета, који сваким даном пријети да постане све интензивнији.

 

За сада је Москва једноставно потврдила телефонски разговор Харирија и Лаврова, наглашавајући одличне односе двију влада. Но јасно је да, док су ратни бубњеви на Блиском истоку све гласнији, Кремљ припрема дипломатску офанзиву како би се спријечиле даљње напетости.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!