Pročitaj mi članakRusija je zabrinuta zbog umešanosti nearktičkih država NATO-a u vojnu aktivnost Alijanse na severnim geografskim širinama i primećuje rizike od nenamernih sukoba sa NATO snagama na Arktiku, izjavio je Nikolaj Korčunov, ambasador za posebne naloge ruskog Ministarstva spoljnih poslova i predsednik Komiteta visokih zvaničnika Arktičkog saveta.
„Интернационализација војне делатности Алијансе у високим географским ширинама, у којој учествују и неарктичке државе НАТО, не може да не изазове забринутост. Због тога се појављују ризици од ненамерних инцидената, који поред безбедносних ризика, такође могу озбиљно да нашкоде осетљивом арктичком екосистему“, навео је дипломата.
Корчунов сматра да активност НАТО-а у правцу Арктика која је у последње време у порасту изазива забринутост. Према његовим речима, недавно су на северу Норвешке одржане велике редовне војне обуке Алијансе, које, са руског становишта, не доприносе безбедности у региону.
По његовом мишљењу, ступање Шведске и Финске у НАТО негативно ће се одразити на безбедност и поверење на арктику.
„Несумњиво је да ширење НАТО-а на рачун традиционално ванблоковских земаља неће доприносити безбедности и узајамном поверењу на Арктику, за чије се јачање Русија континуирано залаже, истакао је он, коментаришући могући улазак ових земаља у Алијансу.
Како је објаснио, Русија, генерално, и даље намерава да се придржава конструктивних приступа узајамне сарадње на Арктику. Јачајући свој суверенитет, додао је Корчунов, у високим географским ширинама, Русија остаје отворена за сарадњу са свима, како арктичким, тако и нерегионалним заинтересованим државама и организацијама, које деле схватање Москве о потреби одрживог развоја овог региона. Званичник је такође додао да Русија рачуна на скоро обнављање рада Арктичког савета у пуном формату.
Одрживи развој Арктика немогућ без Русије
Он сматра да западне земље нису у стању да обезбеде одрживи развој Арктика без Русије.
„Почетком марта 2022. године, Сједињене Америчке Државе, Канада, Данска, Исланд, Норвешка, Шведска и Финска позивајући се на специјалну руску војну операцију у Украјини, обуставиле су своје учешће у оквиру Арктичког савета. Истовремено, западне земље – чланице савета, истичу да је реч о ‘привременом замрзавању’, што не захтева измену састава учесника и формата рада ове организације. Очигледно је да је ефикасно обезбеђење одрживог развоја Арктика без Русије, земље којој припада око 60 одсто арктичке обале и где живи више од половине становништва региона (2,5 милиона људи) – немогуће“, истакао је он.
Према његовим речима, обустављање делатности Арктичког савета доводи до тога да ризици и изазови „меке безбедности“ на Арктику, које је до сада тај савет уопште ефикасно решавао, расту. Он је још појаснио да тематика војне безбедности не улази у мандат Арктичког савета.
„Уверени смо да на Арктику нема проблема који захтевају решавање војним путем. Међународне норме јасно дефинишу права како приобалних, тако и осталих држава и служе као чврста основа за решавања било којих регионалних проблема“, нагласио је Корчунов.
Он је поручио да Русија упозорава Запад на негативне последице покушаја да створе алтернативни формат по угледу на Арктички савет.
„Могући покушаји образовања неких алтернативних структура сарадње на Арктику у тренутним условима, довешће само до линија поделе и јачања центрифугалних тенденција, што ће наштетити колективним принципима, којима смо се традиционално руководили приликом доношења одлука у Арктичком региону“, оценио је Корчунов.
Арктички савет је основан 1996. године. То је међувладин форум високог нивоа, који доприноси сарадњи у региону, посебно у сфери заштите животне средине. У савет улазе Данска, Исланд, Канада, Норвешка, Русија, САД, Финска и Шведска.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 17, 2022
