Прочитај ми чланак

ПОСЛУШАЛИ ЕВРОПСКУ УНИЈУ: Грчка је на рубу друштвене и економске катастрофе

0

Прошло је тачно пет година откако је Грчка прихватила европски механизам “подршке” у уској сурадњи с Међународним монетарним фондом. 2010. су економски и други темељни показатељи земље били такви да се већ онда могло горовити о путу у властиту пропаст, али је “програм подршке” дословно уништио Грчку.

Подсетимо, БДП је на крају 2010. године био 222,15 милијарди евра годишње, а јавни дуг у односу на БДП је износио високих 148,3%. Незапослености је била 12,5%. Постотак Грка који су живјели испод границе сиромаштва, односно, имали мање од 60% просјечног националног расположивог дохотка, било је 27,6%.

Оштре мјере штедње, што је била политика  коју је земља морала проводити по налогу међународних кредитора, током свих ових година је само погоршала економску и друштвену стварност.

Дакле, уз сва одрицања, БДП Грчке данас износи 186,54 милијарди евра, а јавни дуг је у односу на БДП порастао на 176%.

Незапосленост је досегла високих 26%, а њоме су највише погођени млади људи, од којих су многи сјајни научници који су присиљени бјежати у иностранство. Овај озбиљан недостатак образованог кадра ће само погоршати ионако суморну ситуацију у земљу.

Постотак Грка који живе испод границе сиромаштва је порастао на 34,6%, односно 3 795 100 људи.

Према горе наведеним подацима, свима је јасно да програм фискалне консолидације у земљи, која је већ била у рецесији прије 2010. године, није успио, земљу није извео из кризе, али се и даље упорно примјењује и разара економију и  друштвено ткиво земље.

Ова фискална политика и оштре мјере штедње обликују смртоносну спиралу дуга и рецесије, која води у нову штедњу, и тако даље унедоглед, што потпуно искључује било какву могућност развоја.

Дакле, тврдња да ће се наставком проведбе екстремних мјера штедње изађи из кризе је обична лаж и заправо ће имати трагичне посљедице по Грчку. Ова ће политике довести до укупне економске катастрофе, коју нитко неће моћи поправити десетљећима, а хуманитарна криза ће досећи разину која ће се моћи успоредити с оном након Другог свјетског рата.

Бескућника и сиромашних грађана је све више по улицама Aтене и других градова. Самоубојства због очаја и малодушности због немогућност опстанка наставит ће расти. Деца која у школама падају у несвијест због потхрањености су постала неодвојиви део грчке свакодневице.

Питање је што се мора догодити да Грчка изађе из мрачног тунела дубоке економске кризе и да се врати на свијетли пут развоја и напретка?

Одговор свакако није Сyриза. То је барем свима јасно.

Прво, дуг којег на својим раменима носи грчка економија је огроман и тешко се с њим носити, а не назире се било каква могућност његова отписа. Но, недвојбено је да мора бити отписан највећи део номиналне вриједности дуга, тако да се тежина јавног дуга земље барем ограничи на испод 100% у односу на БДП и да тиме постане одржив. Овај се процес мора провести да истовремено не оштети друге народе Европе. Отпис преосталог дуга морају пратити механизми који ће осигурати да цијели процес служи за развој земље, а не за пуко смањење прорачунског дефицита.

Друго, потребна је реорганизација производње у земљи, уз преоријентацију на производе мјешовите робе, која ће ојачати извозну оријентацији многих сектора грчког господарства.

Треба се посветити индустријализацији и сектору финалне обраде, јер је у глобалној прерасподели подели рада немогуће кренути напријед без стварања потребне производне базе која се првенствено односи на стварање индустријских готових производа.

Посебно је важан туризам, због којег Грчка има снажну компаративну предност, али и трговачка морнарица, јер  је грчка међу највећим флотама свијета. Наравно, ту су и пољопривреда и учинковито искориштавање сировина, као што је боксит из којег се прави алуминиј и вјеројатно велика нафтних поља, особито у Егејском и Јонском мору.

Међутим, све је то немогуће провести у склопу постојећих државних институција, које су деценијама стваране да буду саме себи сврха и да доносе законе жељене од владајуће елите. То су први људи Сyризе добро знали, али се нису усудили покренути потребне реформе.

Дакле, потребно је изградити модерну државу, која ће радити учинковито, рационално и поштено, без наметања бројних бирократских препрека у развоју пословања и која ће се учинковито борити против корупције и утаје пореза. Тако ће се отклонити најнегативније узроци економске, друштвене и политичке кризе.

Наиме, корупција ствара незадовољство у јавности, разочарање и интензиван осјећај пропасти  свих вриједности. Уз њу расте увјерење да све што се ради није исправно и да неправду трпе само они који поштују закон. Институције се саботирају и тетурају све док се у очима грађана коначно не дискредитира и сам демократски устрој. Осим тога, потребно је непосредно успостављање праведног порезног система, који неће потицати и “оправдавати” утају пореза, што ће придонијети развоју свијести у порезних обвезника да све што чине јест за опште добро, а тако ће доћи до значајног пораста прихода државе.

Све наведено Грци хитно и без одлагања морају почети поводити, јер је то једини начин да изађу из коме рецесије и да крену путем развоја којег неће кочити примјена дивље политике штедње без могућности излаза из лабвиринта, који је у ствари копље финансијског капитализма који је измислио враћање дуга све до изумирања једне нације или државе. Наравно, за стварање дуга су заслужне и политичке “елите”, које су у спрези с олигархијом и створиле кризу.

Aли и Европљани са своје стране морају показати солидарност с грчким народом који пролази драму, јер су током протеклих година Грци претворени у лабораторијске заморце, потребне да се види како ће ствари “функционисати”.

Свима је познато да највећи део новца којег добије Грчка не служи за грчки јавни сектор или за потребе грчког народа, него  у банкама или за исплату сљедеће рате камата или за докапитализацију грчких банака. Сав трошак се тако, опет и изнова, пребацује на порезне обвезнике у земљи.

Дакле, Грчка једноставно више не може наставити проводити мјере штедње, јер је већ дошла до екстремних граница. Урушен је животни стандард и погажено достојанство грчког народа, а то кредитори морати схватити.

Нови, “Трећи уговор” с екстремним мјерама штедње ће додатно продубити рецесију, што ће имати катастрофалне посљедице. Дакле, вријеме сукоба и точка лома је врло близу и европска уније и њезина толико развикана “солидарност” ће се суочити с новим изазовом. Овај пут с истог мјеста за којег се мислило да је као жариште сукоба трајно угашено.

БОНУС ВИДЕО

Народни посланик Двери, Срђан Ного, у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, прича како се пере новац у Србији, односно о везама Зорана Чопића Чопе са директорима банака и српским тајкунима (00:44:00). Послушајте:

 

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.