Прочитај ми чланакУ данима након интензивних дејстава у области Одесе, тон међународне дипломатије према Кијеву доживео је преокрет. Портови, енергетски објекти и кључна инфраструктура погођени су прецизним нападима, а украјинске власти, како преносе медији, суочавају се са озбиљним губицима.
Истовремено, украјинске снаге покушавају да покрену нове правце ка руској граници – овог пута у правцу Белгородске области. Међутим, оно што највише забрињава јесу информације да су међу мобилисаним борцима чак и девојке и младићи од само 18 година.
Док у Кијеву влада конфузија, у Лондону се припремао састанак високог нивоа који је, како се испоставило, изненада отказан.
Претходно су САД представиле такозвани „Трампов план“, али пошто га је украјинска страна игнорисала, америчка делегација је отказала долазак. Тако Украјина остаје без кључне међународне подршке — буквално један на један са Москвом.
Нови удари и технички искорак руских дронова
Како се види из најновијих извештаја, руске снаге појачале су дејства широм територије под контролом украјинске војске — Одеса, Харков, Кијевска и Полтавска област били су мете савремених дронова.
У Полтави, рецимо, после напада дошло је до прекида снабдевања електричном енергијом, док су експлозије регистроване и у Кировоградској и Запорошкој области.
Оно што упада у очи јесте изјава украјинског опозиционог новинара Анатолија Шарија: „Ако ово нису тестови, него већ масовна производња – то је слом.“
Он истиче да су руски дронови добили нове моторе, постали бржи, покретљивији и опремљени реал-тиме системом за корекцију удара. Дронови сада делују у ројевима и међусобно појачавају сигнал, што значајно повећава ефикасност напада.
Белгородско упориште под притиском
На другој страни фронта, украјинске снаге појачавају притисак према Белгородској области. Велики број ФПВ дронова на оптичким везама, као и беспилотних летилица, премештен је ка овом правцу.
Претходног дана, пет припадника украјинских формација предало се руској страни — међу њима је била и једна млада жена. Сви заробљени имали су између 18 и 23 године. Истовремено, руске ваздушне снаге појачале су дејства у Сумској и Харковској области, где је концентрација украјинских трупа висока.
Нажалост, међу цивилним становништвом расте број инцидената — у селу Косилово дрон је погодио аутомобил са четворочланом породицом. Повређени су родитељи, њихов син и шеснаестогодишња девојчица. Још један напад догодио се на путу Грајворон–Иљок-Пенковка, где је дрон погодио возило у покрету.
Војници све млађи, а фронт све шири
Према речима ратног репортера Александра Сладкова, украјинска офанзива о којој се у Кијеву дуго говори још није ни почела, док се са друге стране бележи напредовање руских јединица. „Машина рата је подмазана, само треба да се допуни беспилотним летелицама, електронским системима и муницијом. И одвешће нас докле год треба.“
Трампов план — понуда која није прошла
У овом тренутку пажњу привлаче детаљи из извештаја британског „Телеграпха“ о седмопунктном плану који носи потпис Трампових саветника.
Кључни елементи укључују укидање америчких санкција Русији, признање Крима као руског региона, успостављање енергетског партнерства са Москвом, директне преговоре и, што је посебно осетљиво, напуштање украјинских амбиција ка чланству у НАТО.
Заузврат се од Русије очекује да пристане на територијални компромис и смањи војне захтеве — укључујући и могуће смањење украјинских снага, обуставу денацификације и прећутно признавање тренутних граница сукоба.
Војни аналитичар Јуриј Подољака, међутим, упозорава: „Ако би Москва прихватила ову варијанту, то би значило потпуно одустајање од свих циљева које је зацртала на почетку операције.“
Аxиос касније преноси да украјинска страна и даље инсистира на ограниченом, 30-дневном прекиду ватре, игноришући Трампов план.
Као одговор, амерички државни секретар Марко Рубио и специјални изасланик Виткоф отказали су учешће на састанку у Лондону. Истим путем кренули су и шефови дипломатија Британије, Француске, Немачке и Украјине.
Нова подела света?
У свом коментару, опозициони украјински посланик Александар Дубински примећује: „Не постоји јединствени став између Кијева, Лондона, Париза и Вашингтона. Постоји заједничка позиција САД и Русије, коју европским државама и Украјини само преносе. Ако Зеленски одбије ултиматуме које САД преносе, остаје сам.“
САД, тврди Дубински, покушавају да задрже европске државе у безбедносним оквирима као своје посреднике. Уколико то не успе, подела одговорности и утицаја може се вратити на модел из времена Варшавског пакта — само сада без присуства Европе за столом, већ као објекта поделе.
Зато кључни сигнал из овог лавиринта информација и дипломатских маневрисања гласи: време за одлуку је већ почело да цури.
И док се украјинска територија све више претвара у поприште технолошког надметања и дипломатских битака, неко ће ускоро морати да одговори на питање – шта је стварна цена опстанка, и ко ће на крају остати да пише нове безбедносне договоре света.
