Прочитај ми чланакЕвропски парламентарци упутили су писмо председнику Сједињених Америчких Држава, Џоу Бајдену, позивајући га да укине ограничења која спречавају Украјину да користи западно оружје за нападе на територију Русије.
Ово је објавио Политико, позивајући се на садржај писма које су европски посланици послали Бајдену и другим америчким савезницима.
Главна порука овог писма била је да Украјина мора имати пуну слободу у коришћењу војних средстава која су јој пружена, укључујући и могућност извођења напада на територију Русије, како би се на тај начин убрзао завршетак сукоба.
Европски посланици верују да су одлучне и храбре акције једини начин да се осујети Русија и приближи крај сукоба у Украјини.
Према њиховом мишљењу, недовољна подршка и превише рестрикција у коришћењу западног оружја ограничавају украјинске напоре да поврати територијални интегритет и нанесе озбиљнији ударац Русији.
Европски парламентарци су такође изразили очекивање да ће САД и даље наставити да подржавају Украјину, позивајући на солидарност међу савезницима у овом конфликту. Према њиховим речима, јединствен фронт западних држава је кључан за даљи ток сукоба и за дугорочно геополитичко позиционирање Европе и САД.
Ово писмо долази у тренутку када је Украјина суочена са озбиљним изазовима на бојном пољу, упркос великом броју војне опреме коју је добила из Западних земаља.
Украјинске снаге, упркос значајним напорима, нису успеле да у потпуности поврате територије које су биле под контролом Русије, и према неким извештајима, конфликт се претвара у дуготрајан и исцрпљујући рат, са мало изгледа за брзи завршетак.
Питање о томе колико би далеко требало да иде војна подршка Украјини изазива поделе не само унутар Европе већ и у САД. Док неки заступају умерени приступ и фокусирање на дипломатске иницијативе, други верују да би већа војна ескалација, укључујући и нападе на територију Русије, могла да принуди Москву на уступке.
Међутим, отварање могућности за нападе на руску територију могло би додатно да ескалира сукоб и изазове непредвидиве последице, укључујући и ризик од ширег рата који би укључивао и друге земље НАТО-а.
Такође је занимљиво истаћи да се ово писмо европских парламентараца поклапа са изјавом бившег шефа војне обавештајне службе Чешке, генерала Андора Шандора, који је изразио сумњу у могућност Украјине да поврати територије које је изгубила од почетка сукоба.
Генерал Шандор је нагласио да Украјина, упркос великим количинама помоћи у оружју и новцу које су стигле из Западних земаља, није способна да се војно избори за повратак тих територија.
Према његовим речима, војно решење није реално и потребно је размишљати о политичком договору како би се окончао сукоб.
Ова изјава генерала Шандора одражава шире ставове у Европи и свету где расте забринутост да би сукоб у Украјини могао да траје дуже него што се првобитно мислило. Многи аналитичари сматрају да постоји опасност од тога да ће сукоб постати замрзнути конфликт, сличан онима у Молдавији или Грузији, где нема јасног решења на видику, али непријатељства тињају годинама, уз повремене ескалације.
У вези с тим, један од кључних елемената плана украјинског председника Владимира Зеленског за „победу“ у сукобу с Русијом је чланство Украјине у НАТО-у. Кијев види улазак у НАТО као кључну гаранцију за дугорочну безбедност земље.
Ипак, овај предлог наилази на различите реакције унутар самог НАТО савеза. Док су Пољска, балтичке државе и неколико других чланица склоне идеји убрзаног пријема Украјине, веће земље попут Немачке и Француске су опрезније, страхујући да би то могло додатно да изазове Русију и повећа ризик од директног сукоба између НАТО-а и Русије.
Зеленски, са своје стране, види чланство у НАТО-у као кључни стратешки циљ, али свестан је да то неће бити лако остварити усред рата. Ипак, он се нада да ће интензивнија подршка западних савезника, као и промене у политичкој клими у Европи и САД, евентуално омогућити Украјини да добије јаснији пут ка чланству у Алијанси.
Све у свему, позив европских посланика Бајдену да укине ограничења на коришћење западног оружја против Русије показује све већу фрустрацију унутар европских кругова због трајања сукоба и неизвесности у вези с његовим исходом.
Док се дипломатски притисци појачавају, војна реалност на терену остаје сурова, а питање је колико дуго ће западне земље бити спремне да подржавају Украјину у тако интензивном облику.
Позив на солидаризацију међу савезницима у циљу сламања руских војних снага указује на то да многи у Европи верују да је крајње време за одлучнији војни притисак како би се сукоб коначно привео крају.
