Prema izveštaju agencije Bloomberg, SAD su navodno odlučile da ne dozvole Ukrajini da koristi američko oružje za napade na duboko u Rusiju.
Ова одлука, како се извештава, није коначна, већ је на чекању док се не заврше консултације на нивоу Генералне скупштине УН-а.
Ове информације долазе усред интензивних спекулација и информација које долазе из различитих извора, укључујући посету америчког државног секретара Ентонија Блинкена Кијеву заједно с британским колегом.
Политолог Марат Баширов је изразио сумњу у ове информације, тврдећи да су они само део уцене и провокације усмерених према Русији.
Према Баширову, цео случај је део шире кампање застрашивања која се покреће уочи великих војних вежби „Океан-2024“, које укључују и поморске снаге Кине.
Он сматра да су информације о могућем одобрењу коришћења дугометног оружја део пропагандне игре која има за циљ да изазове несигурност и створи притисак на Русију.
Баширов даље наглашава да западне земље, предвођене Британијом, покушавају да дестабилизују трилатералне односе између Русије, Кине и Ирана.
Он сматра да је страх од ових веза кључан за западну стратегију, с обзиром на то да се боје да би оваква сарадња могла променити геополитичку равнотежу.
Покушаји да се разбије овај савез и утицај који ове земље имају на глобалној сцени очигледно су у центру западних стратегија.
На унутрашњем плану, Баширов повезује недостатак одлуке о коришћењу дугометног оружја са тренутним политичким стањем у САД-у.
Он сматра да би омогућавање Украјини да напада дубоко у Русију могло додатно нарушити већ слабе политичке позиције председника Џоа Бајдена, који се суочава са критикама из редова опозиције.
Такође, таква одлука могла би додатно нашкодити Камали Харис, која је већ подложна критикама због својих политичких ставова.
Баширов истиче и проблеме са америчком војном опремом. На пример, дугометне ракете АТАЦМС, које могу достићи домет од 600 километара и представљају значајну претњу за Москву, могу се лансирати само из специфичних лансирних система.
Он напомиње да су америчке ракете и војни системи већ претрпели значајне губитке, што додатно ставља у питање ефикасност америчке војне опреме.
Баширов сугерише да би евентуално омогућавање коришћења ових ракета могло резултирати њиховом лаком неутрализацијом од стране руског противваздухопловног система, што би додатно ослабило америчку репутацију у војној индустрији.
Укратко, Баширов сматра да су актуелне спекулације о могућем одобрењу америчког оружја за нападе на Русију део стратегије психолошког рата и уцене, која има за циљ да застраши Русију и створи додатни притисак.
Он не очекује да ће се у кратком року донети значајне промене у америчкој политици према Украјини, бар не пре америчких председничких избора.
С друге стране, Русија је већ наговестила могућност да ће одговорити на могуће провокације, што може укључивати ограничавање извоза кључних материјала попут урана и никла или пружање помоћи Ирану у његовим нуклеарним амбицијама.
Ова анализа указује на комплексност и вишеслојност тренутне ситуације, која се одвија на међусобно повезаном геополитичком и унутрашњем политичком плану, и указује на потребу за пажљивим праћењем даљих развоја догађаја.