Прочитај ми чланак

Политико: Успех Милановића би требало да забрине ЕУ

0

Убедљив успех актуелног председника Зорана Милановића у првом кругу председничких избора требало би да забрине Европску унију, с обзиром да значајан део његових присталица дели евроскептичне ставове.

Као кандидат опозиционе Социјалдемократске партије (СДП) Милановић је освојио 49,09 одсто гласова и у другом кругу 12. јануара ће се суочити са другопласираним кандидатом Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Драганом Приморцем који је освојио 19,35 одсто гласова.

Бриселски портал пише да је Милановић, кога често пореде са Доналдом Трампом, успео да добије подршку широких делова хрватског друштва, од десничарских и крајње деснице до левичарских, па чак и проруских бирача, комбинацијом левичарских уверења и популистичких говора који укључују непријатељску реторику према НАТО и ЕУ.

„То би требало да буде упозорење за Брисел, с обзиром да значајан део Милановићевих присталица дели његове евроскептичне ставове“, наводи Политико.

Иако је антизападно расположење постало уобичајено међу лидерима централне и источне Европе, портал додаје да то још није ситуација у Хрватској, земљи која је „упркос историји крајње десних политичара на високим функцијама била традиционално снажно за ЕУ и за НАТО“.

Професор Универзитета у Грацу Флоријан Бибер изјавио је да Милановић „има личност лошег дечка и имиџ који људи воле, у смислу да каже шта мисли и да није спутан политичком пристојношћу или добрим понашањем“, додајући да је мото његове председничке кампање био „председник са ставом“.

Критичари тврде да су Милановићеве јавне свађе са премијером Андрејем Пленковиц́ем из ХДЗ-а, однос према ратним злочинцима и обећања да ће смањити подршку НАТО и Украјини нанели значајну штету међународном угледу ове углавном неконтроверзне балканске земље.

Према оцени аналитичара, међутим, кључ његовог успеха је у незадовољству најјачом странком у земљи ХДЗ-ом, која доминира политичком сценом откако је Хрватска стекла независност након распада Југославије 1991. године.

„Многи људи су фрустрирани учвршћивањем и корупцијом странке и осећајем да нема политичке алтернативе“, рекао је Бибер.

Пленковић, пише Политико, сматра се „књишким еврократом“ чије су одлуке прагматичне и предвидиве и који се доследно усклађује са спољном и унутрашњом политиком ЕУ.

С друге стране, откако је постао премијер 2016, 30-ак министара у његовој влади је поднело оставке или је смењено због оптужби за корупцију.

Да ли је Милановић права алтернатива или само дистракција, остаје да се види, наводи Политико, пошто председник има ограничена овлашћења у земљи.

„Иако је његова привлачност можда порасла, свеобухватни приступ који је подстакао неколико различитих група да гласају и да га изаберу биће изузетно тешко применити или превести у политичку акцију“, закључио је Бибер.