Прочитај ми чланак

Политико: И Москва хоће да склони Лукашенка, али на свој начин

0

Док Белорусију настављају да дубоко потресају протести, стронгмен Лукашенко окреће се источно.

Белоруски председник је лукав човек; у борби за свој политички опстанак он је сопствене проблеме приписао геополитичком конфликту Москве и Запада, све настојећи да се додвори руском председнику Владимиру Путину – “старијем брату” и “пријатељу у тешким временима” – и од њега добије подршку. Демонстранти настављају да врше притисак на Сању – како иронично тепају “последњем европском диктатору” – да сиђе с власти.

Foto: Tanjug/AP

Снимак састанка двојице лидера у Сочију који је недавно уприличен био је, између осталог, и главна тема стручњака за говор тела који су устврдили да је Лукашенко очајнички покушавао да привуче Путинову пажњу док је овај седео широко раширених ногу – да покаже ко је газда – и намештао кравату или тупкао ногом о под пошто му је, очито, било досадно.

Овај састанак је делом имао за циљ да Лукашенко недвосмилено стави Путину и свима другима до знања да затвара врата Западу и отвара два крила Русији.

За 26 година на власти, Лукашенко је чак потпиривао подозривост Европе према Русији и позиционирао Белорусију као неку врсту тампон зоне – састанком у Сочију је то играње на ивици завршено и Лукашенко је и званично спреман да трампи аутономију Белорусије ако то значи да ће он остати на њеном челу, макар и само декларативно.

Ипак, упркос појавној симболици састанка у Сочију, још увек је прерано за гаме овер: што се Европе тиче, Белорусија још увек није изгубљена и ушушкана под руске скуте.

Лукашенка бије репутација и да је непоуздан и да се његова лојалност мења како ветар дува. То што се данас умиљава Путину не гарантује да ће то радити и сутра, пише Политико.

Вратимо се месечак дана уназад: на вече избора у Белорусији, 9. августа, Лукашенко је оптужио Русију да покушава да дестабилизује Минск. А сада, упозорава на НАТО напад и демонстранте назива плаћеницима Запада.

За Лукашенка је да представи своју политичку судбину као геополитичку борбу Истока и Запада чисто прагматична одлука. Још откада је Европска унија одбила да призна резултате избора у Белорусији и званично их делегитимисала, Москва је последња сламка за коју Лукашенко може да се ухвати.

Путин засад пристаје да игра ту игру и буде залеђина Лукашенку. Русија је обећала војну помоћ, саопштено је да су резервне снаге приправне у случају да интервенција буде неопходна, а најављено је и да ће се Руси придружити заједничким војним вежбама на западу Белорусије.

Фото: ЕПА-ЕФЕ/ТАТYАНА ЗЕНКОВИЦХ
Руски државни новинари послати су у Белорусију у пропагандне сврхе и Минску је одобрена позајмица од 1,5 милијарде долара која ће Лукашенку омогућити да реструктуира дуг – а највише дугује Русији.

Још увек ништа није обзнањено, али нема много сумње да је ово qуид про qуо – односно да је Лукашенко у замену за нешто подршке и новца дозволио приватизацију белоруске својине и ближу интеграцију између две земље која ће највише контроле дати Путину.

Ако Путин и наставља да игра ту игру, то није зато што верује Лукашенку, пише Политико, већ зато што Путин није човек који ће тек тако испустити прилику да појача свој утицај у суседној земљи. Много је показатеља да и Москва жели да се реши Лукашенка – само својим темпом.

Разговори о уставним реформама у Белорусији – које, наравно, потпаљује Кремљ, а Лукашенко наставља – делом је и (неуспешни) покушај да се умире демонстранти, али је уједно и сигнал за Лукашенка да ствари неће стајати као досад, све и да преживи ову политичку кризу.

Москва, међутим, ризикује важну ствар оваквом куповином времена и држањем Лукашенка на власти: на тај начин отуђује белоруски народ који је традиционално наклоњен Москви, а не одустаје од свог прохтева да Лукашенку види леђа.

Што се демонстраната и белоруског народа уопште тиче, они који подржавају Лукашенка – било палицама или новцем – нису и не могу бити уз народ.

Лидерка опозиције Светлана Тихановска је из егзила поручила Путину да јој је жао што је одлучио да “води дијалог са узурпатором уместо са белоруским народом”, иако је претходно отворено говорила да ће пронаћи начин да разговара са руским председником.

Опозиција и позива Москву да покрене дијалог о прихватљивој политичкој алтернативи. Порука коју покушавају да пошаљу је да би слободни избори највероватније изнедрили председника који би свакако био наклоњен Русији и њеним интересима. Тачније, ако се Русија не заигра с Лукашенком.

Речима нобеловке Светлане Алексијевич, последње чланице савета опозиције у Белорусији која још увек није ухапшена: “Белоруси су одувек сматрали Русе браћом, али ако Русија остане при садашњој политици, то више неће бити случај.”

Москва се, засад макар, претвара да не чује ту поруку. Лукашенко може само да се нада да ће Путин остати глув.