Zbog protesta na ulicama i pritisaka u samoj vladi, premijer Izraela Benjamin Netanijahu odložio je reformu pravosuđa

Политичка криза у Израелу разоткрива границе америчког утицаја на ту земљу, односно границе које су, у извесној мери, самонаметнуте, пише „Политико“.

Напор израелског премијера Бенјамина Нетанијахуа да ревидира израелско правосуђе је најдиректнији узрок недавног хаоса – што је изазвало огромне протесте и штрајкове, а чак су и припадници израелске војске стали против овог подухвата, наводи се у тексту под називом „Бајден проналази своје границе у Израелу“.

Нетанијахуов циљ биле су промене у израелском правосудном систему које би, између осталог, дозволиле израелским законодавцима да заобиђу судске пресуде – потез за који се критичари плаше да ће озбиљно наштетити израелској демократији.

Током викенда, Нетанијаху је отпустио свог министра одбране јер се противио променама, што је изазвало нове протесте и разоткрило пукотине у владајућој коалицији. У понедељак, пошто је више чланова коалиције наводно запретило оставком, Нетанијаху је најавио да ставља реформу на чекање и да ће тражити компромисно решење.

Током кризе, чији корени сежу месецима уназад, амерички председник Џозеф Бајден и његови сарадници покушавали су да успоставе равнотежу са Израелом – иако су своје апеле и критике углавном износили приватно, али повремено излазећи у јавност са пажљиво сроченим изјавама осмишљеним да притисну Нетанијахуа да одустане од плана реформе. Али чинило се да ти апели САД нису успели. Унутрашњи израелски притисак је очигледно био далеко снажнији, пише „Политико“.

Сада је велико питање колики утицај Сједињене Државе још увек имају на Нетанјахуа и који ниво притиска су спремне да изврше када Нетањаху или његова странка предузму будуће дестабилизујуће акције.

Криза само због реформе правосуђа?

Криза у Израелу није настала само због реформе правосуђа, пише „Политико“. Нетанијаху се вратио на власт крајем прошле године, након последњих у низу наизглед бесконачних избора. Многи су забринути да ће коалиција крајње деснице која је сада задужена за земљу, од којих неки чланови имају екстремне верске ставове, поткопати права секуларних Израелаца, а поготово права израелских Арапа, Палестинаца и других.

Поврх свега, многи његови критичари сумњају да је главни разлог зашто Нетанијаху подстиче ревизију правосуђа и друге иницијативе које желе његови крајње десничарски партнери тај да га на крају заштите од кривичног гоњења на израелским судовима, где се суочава са оптужбама за корупцију.

Како на све ово реагују Бајден и његови сарадници? Веома, веома опрезно, пише „Политико“.

Углавном, званичници Бајденове администрације су се трудили да своје разговоре са Израелцима задрже приватним, а чак и тада имају тенденцију да кажу нешто јавно, ставове износе на пажљиво срочен начин.

Администрација је — често на шифрован начин — упозорила Нетанијахуа да треба да заштити израелску демократију. Администрација је такође нагласила своју подршку правима ЛГБТ и палестинских права на начин који је осмишљен да сигнализира Нетанијаху да треба да обузда своје екстремистичке савезнике.

Званичници администрације рекли су да ће Нетанјахуа сматрати одговорним за своју коалицију, истичући да он инсистира да он има главну улогу. А највиши званичници администрације одбили су да се састану са екстремно десничарским личностима које окружују израелског премијера.

Али Бајденова администрација такође инсистира на томе да је њена посвећеност безбедности Израела гвоздена. Председник је дуго рекао да неће постављати услове за милијарде долара безбедносне помоћи коју САД пружају Израелу, и нема знакова да је променио мишљење о томе.

Док администрација инсистира на томе да има одређене полуге моћи над Израелом — као што је помоћ у борби против напада на Уједињене нације или помоћ у дубљој сарадњи са неким арапским државама — реалност је да се углавном држала реторике као свог главног оружја.

Питање је да ли америчка реторика има утицаја. „Политико“ пише да нема, наводећи да је пре само неколико дана Бајден разговарао са Нетанијахуом, а Бела кућа је нагласила да је Бајден желео да Израел пронађе компромис по питању реформе правосуђа јер је то кључно за очување израелске демократије.

„Демократска друштва су ојачана истинским проверама и равнотежама, и да темељне промене треба следити уз најширу могућу базу народне подршке“, наводи се у саопштењу Веле куће.

Али у данима након тога, није било знакова да је Нетанијаху узео к срцу Бајденова упозорења. Израелски лидер је наставио са плановима за реформу правосуђа. Тек када је Нетанијахуова коалиција почела да пуца усред притиска народа, он је прошлог викенда почео да преиспитује свој став.

Које факторе Бајден мора да узме у обзир када се бави Израелом?

Прво, ту је чисти аспект националне безбедности. Израел је кључан партнер Сједињених Држава на Блиском истоку, посебно када је реч о размени обавештајних података о различитим факторима у региону.

Ово је посебно важно у вези са Ираном, дугогодишњим противником САД и Израела који има нуклеарни програм.

Друго, Сједињене Државе су увек биле чврст партнер Израелу откако су створене као домовина за јеврејски народ који је бежао од прогона у Европи и шире.

Бајден је деценијама био заступник Израела, пише „Политико“ додајући да он искрено воли земљу и многе успехе које је постигла у свом кратком постојању. Бајден је често хвалио своје пријатељство са Нетанијахуом, чак и када је овај то пријатељство тестирао.

Израел је такође ретка демократија на Блиском истоку. Многи амерички званичници такође желе да задрже добре везе са Израелом, делимично како би се решио дуготрајни израелско-палестински сукоб, који је палестински народ деценијама оставио у беди.

Треће, поставља се питање како би се ствари могле одиграти у америчкој председничкој кампањи 2024.

Дуги низ година постојала је широка двостраначка подршка Израелу у Сједињеним Државама, и сваки председник који је критиковао земљу ризиковао је да буде нападнут од чланова сопствене странке.

Уопштено говорећи, демократе су и даље снажне присталице Израела. Али последњих година међу демократама расте забринутост због израелског третмана Палестинаца.

Нетанијахуов свесрдни загрљај бившег председника Доналда Трампа наљутио је многе демократе. Састав његове нове владе такође је узнемирио чак и неке од његових најјачих демократских присталица, сугеришући да би Бајден могао да осети притисак своје странке да буде оштрији према Израелу у будућности.

НЕМИРНА ЕВРОПА Штрајкови од Француске до Словеније, незадовољни грађани на улицама https://t.co/6H1hLKlS6A

— СРБИН инфо (@srbininfo) March 28, 2023

Izvor: rt.rs

Oznake: Džo Bajden, Benjamin Netanijahu, Izrael, reforma pravosuđa