Прочитај ми чланакПрема прелиминарним резултатима парламентарних избора у Италији, нову владу у Риму формираће партије десног центра - Браћа Италије на челу са Ђорђом Мелони, Лига Матеа Салвинија и странка Форца Италиа Силвија Берлусконија. Питање је - да ли победа десног центра и Ђорђе Мелони Италији доноси радикални заокрет?
Према речима историчара, др Богдана Живковића са Балканолошког института Српске академије наука и уметности, главна промена коју би могла донети победа тројне коалиције тиче се унутрашњих питања – идентитетских и културних.
Очекује ли се радикални заокрет
„Не очекујем неке велике промене у спољној политици будући да је покушај да се нађе заједнички језик са Сједињеним Америчким Државама константа у спољној политици партије коју предводи Ђорђа Мелони, док на унутрашњем плану очекујем промену дискурса који ће нова влада покушати да наметне – истицање традиционалних вредности, борбу против миграције и борбу против родне идеологије. Али, те вредности које Ђорђа Мелони покушава да заступа ће је несумњиво довести у сукоб са Вашингтоном. Наиме, видели смо претходних година када је на власт долазио Салвини, који је био далеко наклоњенији сарадњи са истоком од Мелонијеве, колико је тада ублажавао своје ставове према Европској унији, миграцији и разним другим питањима како би ипак добио неку подршку Вашингтона и Брисела“, оцењује историчар.
У том смислу, како каже, врло је вероватно да ће и Мелони пратити исту трајекторију и да ће доласком на власт у приличној мери мењати своју политику и постајати све умеренија.
Јасна идеолошка већина
На питање да ли Ђорђа Мелони има капацитет за формирање владе јединства и континуитета, Живковић каже да је након ових избора ситуација врло јасна и да је логично да она предводи нову коалицију, у којој су Браћа Италије свакако најјача партија.
„Јасна идеолошка већина требало би да новој влади донесе стабилност, али треба имати на уму да ће она ипак захтевати доста компромиса. Берлусконијева партија је најслабија у тој коалицији, али је реч о странци која има пуно кадрова, док покрет Ђорђе Мелони нема толико кадрова којима може да попуни све владајуће функције и она ће морати да прибегне именовању људи из других странака.
Зато мислим да ће председница Браће Италије у јавности бити доминантна фигура, али ће утицај иза сцене имати и Салвинијева Лига и Форца Италиа“, наводи наш саговорник.
Стабилност италијанске владе, међутим, додаје Живковић, не зависи само од актера на унутрашњој политичкој сцени.
„Сетимо се да се у претходном парламентарном сазиву у једном тренутку развила коалиција Лиге и партије Пет звездица, а према неким тумачењима до тога је дошло због спољнополитичких притисака. Тако да не можемо да искључимо могућност да и овде дође до неких окрета или будућих коалиција, да можда Салвини и Берлускони оду са неким другим ако то неко са стране буде од њих тражио. Тако да стабилност нове владе зависи како од коалиционих партнера, тако и од спољног фактора и тога у којој мери ће коалиција десног центра успети да добије међународну, односно западну подршку“, указује Живковић.
Притисак Брисела и Вашингтона
Коментаришући изјаву председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен пред италијанске изборе да „Брисел има инструменте које ће употребити уколико се ствари буду одвијале у комплексном правцу“ и поређење у том смислу са Мађарском и Пољском, Живковић каже да Европска унија и њена бирократија са својим фондовима имају посебан утицај на елите:
„Видели смо да избор Ђорђе Мелони и у ЕУ и у самој Италији више нервира елите него народ, тако да Брисел може да изврши економски притисак. Међутим, притисак САД је у политичкој историји Италије далеко озбиљнији, јер је он и економски и обавештајни и војни, будући да још постоје амерички војници на италијанском тлу. Тако да ми се чини да је Европска унија у својој комплексности и бирократизованости далеко импотентнија од САД које имају разне методе закулисних притисака, договора и уцена којима могу успешније да утичу на политичку сцену у Италији“.
Рачуни и цене гаса у фокусу италијанских бирача
На питање, шта грађани Италије очекују од нове владе, наш саговорник каже да, судећи према истраживањима и писању тамношње штампе, италијанском јавношћу доминира једна врста апатичности и аполитичности, као и да политички програми странака које су изашле на изборе нису успели да у некој већој мери пробуде наду.
„Питање цене гаса, енергената и рачуна који следе ове зиме су главна преокупација италијанских бирача, али ми се чини да ниједна странка није понудила план који би могао да реши тај проблем. Тако да како се буду приближавали зимски месеци мислим да ће грађани пре свега очекивати енергетску стабилност, а ако кажемо да енергетска стабилност зависи од спољне политике према Руској Федерацији, плашим се да ће она остати иста и да неће бити неких искорака нити покушаја проналажења заједничког језика са Москвом у спречавању ове енергетске и економске катастрофе изазване санкцијама према Русији“, указује историчар.
Позиција Ђорђе Мелони у погледу Украјине и Русије је, каже, јасно на линији Вашингтона, док је Берлускони пред изборе рекао да ће његова странка бити гаранција евроатлантизма, чиме се препоручио Американцима да ће као старији и искуснији политички актер бити гарант да ће ова влада бити у складу са америчким циљевима и вредностима.
Делује, додаје историчар, и да Матео Салвини, трећи кључни човек нове владе, неће бити спреман да у спољној политици донесе неке промене и да покушава да побегне од теме Русије и сукоба у Украјини по сваку цену, јер је то била тема на којој је, како се показало на овим изборима, губио подршку и пао на испод десет посто гласова бирача.
„Притом, релевантна истраживања јавног мњења и разговори са обичним Италијанима показују да подршка званичној политици, нека брига о украјинској кризи, судбини Украјине и сукоб са Русијом саме Италијане углавном – не занима. Десница негде гледа да освоји гласове тих људи и стога и не иде у тај реторички „крсташки рат“ против Русије, зато што њеном бирачком телу то није важно. Али, када се дође на неке више ешалоне моћи мислим да су и Мелонијева и Салвини и Берлускони свесни западног утицаја и немају жељу да се против њега побуне, па верујем да по том питању неће бити неких проблема са Вашингтоном и ЕУ. Мислим да ће они пре заподенути неки сукоб са Бриселом око миграције“, закључује Богдан Живковић за Спутњик.
Излазне анкете указују на то да коалиција десног центра има довољно гласова да обезбеди контролу над оба дома парламента, а уколико резултати избора буду потврђени Ђорђа Мелони ће, као лидер највеће странке у победничком савезу, имати шансе да постане прва жена премијер Италије.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 26, 2022
