Прочитај ми чланакСлучајеви „пробоја имунитета“ укључују инфекције људи који су у потпуности вакцинисани, а и даље су заражени и показују симптоме. Случајеви асимптоматске инфекције не спадају у ову категорију.
Да ли је „пробијање имунитета“ знак да је вакцина заказала?
Не. Али ниједна вакцина не нуди 100% заштиту. Институт Роберт Кох израчунао је да је у доби од 18 до 59 година ефикасност вакцине била 83 одсто у последњих девет месеци. За старије од 60 година та ефикасност је 82 одсто. Заштита од тежих облика болести који би захтевали лечење на одељењу интензивне неге је 95, односно 93 одсто.
Заштита од вакцинације зависи и од времена вакцинације, односно колико је времена прошло од друге дозе.
„Још увек немамо вакцинисане људе пре више од годину дана. Зато не можемо да кажемо колико дуго траје заштита“, рекла је Кристина Фалк, председница Немачког друштва за имунологију (ДГфИ). Али додаје да је већ познато да се број антитела нешто смањује после шест до девет месеци.
„Не бих бринула о томе без делта соја, који је много заразнији од претходних сојева“, рекла је она. „Када одбрана вакцине више није довољно ефикасна, онда вирус може да пробије ту линију одбране, уђе у ћелију и изазове инфекцију“, рекла је она. „То је онда ,ломљење имунитетаʻ.“
Ипак, остаје заштита од тежих облика болести. Институт Роберт Кох наводи да је само 0,56 одсто од 67.661 идентификованих „пробоја имунитета“ примљено на јединицу интензивне неге. Стопа смртности код ових пацијената је 1,06 одсто.
Институт Роберт Кох наводи да је од 722 особе које су се упркос вакцинацији разболеле и умрле, 75 одсто било старије од 80 година. То такође значи да је четвртина вакцинисаних смртних случајева млађа од 80 година.
Да ли се повећао број „пробијања имунитета“?
Да. Према званичним подацима Института Роберт Кох, у недељи од 27. септембра до 3. октобра регистрована су 8.224 нова случаја „пробијања имунитета“ у доби од 18 до 59 година. У односу на укупан период од почетка вакцинације, то је повећање од 7,2 колико.
А ако се узму у обзир само последње четири недеље, то повећање је много веће – 28,4 одсто. Број пацијената са тежом клиничком сликом порастао је за 7,7 одсто у последње четири недеље.
Повећање је евидентно и у групи пацијената старијих од 60 година. Случајеви „рушења имунитета“ од почетка године повећани су за 10,1 одсто, али је тај проценат већи у последње четири недеље и износи чак – 52,6 одсто.
За Институт Роберт Кох ово повећање је очекивано јер је вакцинисано више људи, а вирус се и даље шири, па је већа вероватноћа да ће вакцинисани људи доћи у контакт са вирусом.
Колико је чест миокардитис након вакцинације?
У скандинавским земљама Модерна се не даје младима због ризика од миокардитиса. Овај ризик постоји и код компаније Фајзер/Бионтек. Стручњаци кажу да је то много мање од ризика од болести.
Да ли су невакцинисани одговорни за „пробијање имунитета“
Не. Али људско понашање значајно утиче на ток пандемије и оптерећење националних здравствених система. Званична статистика каже да је тренутно болничко лечење потребно готово искључиво невакцинисаним особама старијим од 60 година, а да је мали број вакцинисаних у истој ситуацији такође из те старосне групе.
Уколико јесен донесе пораст броја заражених биће то углавном невакцинисани људи. Али Кристина Фалк упозорава да се вакцинисани људи такође могу лакше заразити јер више вируса кружи популацијом.
У којој мери се заштита временом смањује?
Заштита вакцинацијом се не мења на исти начин за све људе. Постоји неколико узрока смањења имунитета након вакцинације.
Зависи од старости, прошлих и садашњих болести, интервала између примљених доза и саме вакцине.
Имунитет брже опада код старијих особа, оболелих од рака и пацијената који иза себе имају трансплантацију органа.
Зато је Стална комисија за вакцинацију у Немачкој (СТИКО) 7. октобра препоручила да особе старије од 70 година добију трећу дозу вакцине. Трећа доза биће понуђена и особљу у старачким домовима, установама за негу старих и немоћних, као и болничком особљу.
Временски интервал између прве и друге дозе је такође фактор ефикасности вакцине.
Кристина Фалк објашњава да је „меморијски ефекат Бионтек-а бољи после 42 дана него после 21 дан“. Према њеним речима, друга доза је изузетно важна за формирање имунолошког памћења. „Заштита се заснива на том памћењу.“
Она такође наводи да је временски интервал између две дозе Фајзер/Бионтек много бољи, шест уместо три недеље и 12 уместо 6 недеља код Астре.
Стога је сада критична према дозволи датој вакцини Џонсон и Џонсон, јер је тамо обезбеђена само једна доза. „Тестови на којима се заснива њихова лиценца рађени су на основу оригиналног вируса. Али после њега су дошли други сојеви. Зато сва антитела створена овом вакцином не могу тако добро да препознају делту.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 18, 2021
