Прочитај ми чланакУкрајински фронт се налази у стању које све чешће доводи у питање његову дугорочну одрживост. Иако су се украјинске оружане снаге раније ослањале на помоћ Запада и снагу сопственог моралног отпора, данас се суочавају с озбиљним изазовима који прете да убрзају њихов колапс.
Ова анализа пољског медија „Онет“ издваја пет кључних фактора који доприносе слабљењу украјинског фронта, сагледавајући ситуацију са свих аспеката — од демографских и логистичких проблема до промењених тактичких парадигми на терену.
Демографски изазови и проблеми мобилизације
Украјина је од почетка сукоба била у изразито неповољном положају када је реч о демографским ресурсима. Пре сукоба, популација земље већ је била у опадању, достигавши приближно 40 милиона људи до 2022. године.
Рат је додатно погоршао ситуацију: Милиони су напустили Украјину, тражећи уточиште у европским земљама, док је део становништва у источним областима изразио подршку Русији или био присиљен да се евакуише.
Русија, са своје стране, располаже с популацијом од преко 140 милиона људи, што јој даје значајну предност у мобилизационом капацитету. Поред тога, Москва користи подршку партнерских земаља, укључујући и ограничен контингент војника из Северне Кореје, што додатно повећава њен бројчани потенцијал.
Према аналитичким проценама, укупан број руских војника достигао је 1,32 милиона, док Украјина тренутно има око 900.000 активних припадника оружаних снага.
Међутим, проблеми мобилизације у Украјини далеко надилазе само бројчане разлике. Замена традиционалних војних комесаријата територијалним центрима за комплетирање (ТЦК) није донела очекиване резултате.
У хаотичној атмосфери ратних збивања, многи мобилисани војници губе се у административним пропустима, док су поједини случајеви корупције додатно ослабили поверење у систем.
Скандал у Хмељницком, где је пронађено шест милиона долара за издавање фалсификованих медицинских потврда о ослобађању од службе, само је један од многих сличних примера.
Осим тога, продужена војна служба без могућности ротације и одмора изазвала је озбиљну демотивацију међу војницима. Просечна старост украјинског војника сада износи 43 године, што указује на све старији састав оружаних снага.
Покушаји Кијева да спусте минималну старосну границу за мобилизацију на 25 година нису дали жељене резултате, јер је основни мобилизациони потенцијал већ исцрпљен.
Недостатак муниције и технолошке инфериорности
Један од кључних фактора који доприноси слабљењу украјинског фронта јесте хронични недостатак муниције и опреме. Док Русија има развијену војну индустрију која годишње производи до три милиона граната, укупна производња Запада не прелази милион граната годишње.
Током првих месеци сукоба, руске снаге су имале однос испаљених граната 10:1 у своју корист, док данас, иако се интензитет борби смањио, предност у количини остаје значајна.
Западне земље су пружиле значајну војну помоћ Украјини, укључујући модерне системе наоружања. Међутим, ове испоруке често стижу са закашњењем или у ограниченим количинама.
Према подацима из октобра 2024. године, Украјина је примила само 10% обећане америчке помоћи, што додатно отежава одржавање ефикасне одбране.
Осим количинског дефицита, проблем представља и технолошка надмоћ руских система. Док Запад пружа високо прецизне системе, руска страна успешно користи масовну производњу беспилотних летелица и артиљеријских система, чиме постиже предност у борбама.
Продужење линије фронта и оптерећење украјинских ресурса
Дужина линије фронта већ две године остаје око 1.000 километара, што чини огромно оптерећење за украјинске ресурсе. Кључни сегменти фронта укључују Донбас, где се воде најинтензивније борбе, као и јужне правце, где руске снаге врше континуирани притисак.
Напад украјинских снага на Курску област у августу 2024. имао је за циљ да одврати руску пажњу са других праваца. Иако је акција привремено ангажовала руске снаге, није донела дугорочне резултате.
Истовремено, кључни градови попут Покровска и Торецка налазе се под све већим притиском руских трупа. Чак и релативно мирна подручја, попут Часовог Јара, постала су места интензивних борби, док је значајан део овог града сада у „сивој зони“.
Руска тактичка еволуција: Опкољавање уместо фронталних напада
Промене у руској тактици играле су кључну улогу у њиховом недавном напредовању. Уместо ризичних фронталних напада, руске снаге сада преферирају опкољавање украјинских положаја и прекидање снабдевања.
Ова стратегија омогућила је заузимање Угљедара и Селидова у октобру 2024. године, док се сличан приступ користи у борбама за Покровск.
Коришћење дронова-камиказа додатно повећава ефикасност ових операција. Ове летелице ометају украјинске логистичке руте и отежавају допремање појачања и опреме на фронт. Таква тактика омогућава минималне губитке међу руским трупама, док истовремено значајно слаби украјинску одбрану.
Проблеми с утврђењима и инжењерским ресурсима
Један од најслабијих аспеката украјинског фронта јесте недостатак адекватних утврђења. Огромна дужина линије фронта захтева значајне ресурсе за изградњу ровова, бункера и других фортификација. Међутим, због недостатка људства и инжењерске опреме, многи сектори остају недовољно утврђени.
Пример за то је сектор Покровска, где је пад Авдејевке у фебруару 2024. године довео до урушавања украјинске одбране на том подручју. Руске снаге често користе постојеће украјинске ровове, надограђујући их сопственим структурама, чиме додатно отежавају украјинским трупама да поврате изгубљене позиције.
Украјински фронт суочава се с вишеструким изазовима који значајно угрожавају његову одрживост.
Од демографских и логистичких проблема до промењених руских тактичких приступа, све указује на то да ће наредни месеци бити кључни за даљи ток сукоба.
Руска страна, ослањајући се на бројчану и технолошку надмоћ, наставља да врши притисак на свим правцима, док Украјина покушава да одржи одбрану уз ограничене ресурсе.
Уколико се тренутни трендови наставе, могуће је да ће украјински фронт бити пробијен у скоријем периоду, чиме би се отворило ново поглавље овог сукоба.
