Прочитај ми чланак

ПЕСИМИСТИЧНЕ ПРОГНОЗЕ СТРУЧЊАКА Глобална економија стагнира и у 2020.

0

После 2019. године, када је глобална економија остварила најскромнији раст још од велике светске финансијске кризе 2008-2009, већина међународних организација и економиста очекује да ће тренд стагнације бити настављен и у 2020. години.

Као посебно отежавајуће околности наводе се, пре свега, све извеснији Брегзит, чије се економске последице по ЕУ и Велику Британију, али и по глобалну економију, могу само наслућивати. Остаје неизвесно и да ли ће САД и Кина ипак постићи „примирје“ у њиховом трговинском рату, који је оставио веома негативне последице на глобалну трговину у 2019. години.

FOTO: pexels.com

Питање је и хоће ли се економске санкције, као модел политичког притиска, мање користити у међународним односима, јер је видљиво да наносе штету свим странама, што се видело на примеру санкција САД и ЕУ према Русији, као и америчких санкција против гасовода „Северни ток 2“.

Не треба занемарити ни негативни економски утицај појединих политичких догађаја, попут исхода поступка опозива америчког председника Доналда Трампа, иако је мало вероватно да ће већински републикански Сенат подржати опозив свог председника.

Процене Европске централне банке (ЕЦБ) говоре да би бруто друштвени производ земаља Еврозоне могао у 2020. години да порасте само 1,1 одсто, што је мање и од скромих 1,2 одсто у 2019. години, а прилично далеко од 2,4 одсто из 2017.

Поједини економисти, које је анкетирао Фајненштел тајмс, сматрају да би раст у Еврозони могао да буде и мањи од једног процента.

Посебно забрињавају тенденције успоравања привредног раста у неким од економски најмоћнијих земаља ЕУ, попут Немачке и италије. Чињеница је да и кинеска економија успорава, истина на нивоу од 5-6 одсто, тако да држава више није тако моћна „локомотива“ која може да вуче светску економију напред. Слабе су наде да би се и поједине значајне економије, попут Венецуеле, Аргентине и Ирана, могле брзо опоравити, неке и због санкција које их притискају.

Ни од руске привреде се не може пуно очекивати, осим евентуално скромног опоравка, због још увек важећих америчких и европских економских санкција. Било и је економиста, попут Нуријела Рубинија, који су најављивали нову глобалну финансијску кризу, налик оној из 2008. године, и који су упозоравали на нарастајући јавни дуг развијених држава, посебно САД. Више је, ипак, оних који сматрају да је стагнација светске економије реалност, а да је нова глобална финансијска криза мало вероватна.