Pročitaj mi članakUkrajinske snage su „imale američku vojsku na svojoj strani“ od početka sukoba sa Rusijom, rekao je za časopis Causeur „dobro pozicioniran analitičar“ iz francuske obaveštajne službe. Izvođači radova koje je unajmio Pentagon navodno su „svuda na bojnom polju“.
Та тврдња је објављена од стране десничарске куће прошле недеље у анализи петомесечног сукоба Русије и Украјине, који, како се наводи, „није борба Давида против Голијата“, супротно ономе што многи верују.
Фото: Телеграм
„У Украјини, Пентагон је по први пут био подизвођач за рат великих размера“, наводи часопис, цитирајући свој извор. Ови „плаћеници“ долазе као додатак „гигантској“ војној помоћи коју је Вашингтон пружио Кијеву и нису нужно борци на првој линији, каже Causeur.
Као пример „подизвођачког“ ратовања, наводи се широко рекламирано снабдевање сателитским интернет приступом SpaceX за украјинске војне званичнике. Извршни директор Илон Маск је ово првобитно представио као чин добротворне подршке, али су медији касније открили да је то плаћено новцем америчких пореских обвезника.
САД су одлучиле да не уплићу своје трупе у Украјину, тврдећи да не желе директну конфронтацију са Русијом. Међутим, француски часопис наводи да Вашингтон очигледно игнорише претњу ескалације јер убацује оружје и плаћенике у Украјину зарад „крварења“ Русије, што ће, нада се америчка влада, довести до стратешког пораза Москве.
Часопис је такође навео да изгледа да Русија полако преузима предност у Украјини, јер њена супериорна ватрена моћ преовладава над осмогодишњим припремама Кијева за борбу за Донбас. Тешка штета коју је изазвала руска артиљерија и ваздушне снаге довела је до дезертерства и непослушности међу украјинским трупама, наводи се у саопштењу. Ако руске снаге напредују даље од јако урбанизованог Донбаса са његовим неповољним тереном, однос снага би могао брзо да се промени у корист Москве, наводи се у извештају.
Русија је послала трупе у Украјину 24. фебруара, наводећи као разлог неуспех Кијева да спроведе споразуме из Минска, који су имали за циљ да регионима Доњецка и Луганска дају посебан статус у оквиру украјинске државе. Протоколи, уз посредовање Немачке и Француске, први пут су потписани 2014. Бивши украјински председник Пјотр Порошенко је од тада признао да је главни циљ Кијева био да искористи прекид ватре да купи време и „створи моћне оружане снаге“.
У фебруару 2022. Кремљ је признао републике Донбаса као независне државе и захтевао да се Украјина званично прогласи неутралном земљом која се никада неће придружити ниједном западном војном блоку. Кијев инсистира да је руска офанзива била потпуно ничим изазвана.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 10, 2022
