Прочитај ми чланакТренутно се дешава глобално „бекство“ од долара, пише немачки недељник WirtschaftsWoche. Многе велике банке, посебно у земљама са развијајућим тржиштима, преусмеравају своје девизне резерве на штету долара, бирајући злато као алтернативу.
Многе компаније и финансијске институције страхују да би могле да се нађу између сукоба између САД и Европе, с једне стране, и Кине и Русије, с друге стране.
Џен верује да је судбина девизних резерви у многим државама сада под великим ризиком, јер постоји могућност да ће и оне, попут Русије, бити замрзнуте или заплењене. Због тога су многе земље, од 2022. године, започеле процес смањења своје зависности од долара и повећавања златних резерви.
Џен истиче, да долар губи свој статус главне резервне валуте много бржим темпом него што се то обично мисли. Многи аналитичари нису узели у обзир нагле промене и осцилације девизног курса, што је довело до погрешних процена о тренутној позицији долара.
У 2022. години, удео долара у глобалним девизним резервама опао је десет пута брже у поређењу са просеком из последњих двадесет година. Овај нагли пад доларског учешћа у резервама био је изазван тиме што су многе земље почеле да траже алтернативе, нарочито након што је Запад увео санкције против Русије.
Изузетне мере које су САД и њени савезници предузели против Русије изазвале су шок међу великим земљама које поседују значајне резерве, а које су углавном земље у развоју из такозваног Глобалног југа. Ове земље су почеле да преиспитују своју зависност од долара и истражују алтернативе.
Мање државе већ експериментишу са процесом дедоларизације, док Кина и Индија активно раде на интернационализацији својих валута како би олакшале трговинске трансакције након што су САД и Европа искључиле руске банке из глобалног система за размену финансијских информација СWИФТ.
Џен изражава забринутост, да би долар могао да постане трајни политички инструмент или средство економске контроле, које ће САД користити за вршење додатног притиска на земље како би наметнуле санкције са којима се не слажу.
Према његовом мишљењу, постојећи механизми контроле долара могу бити употребљени не само у финансијске, већ и у политичке сврхе, што ће додатно подстаћи земље широм света да пронађу алтернативе за трговинске и девизне трансакције.
У том контексту, Џен напомиње да многе земље више не верују да ће долар увек бити стабилна валута, или да ће амерички финансијски систем увек бити сигурно место за чување резерви. Због тога су многе државе почеле да се ослањају на злато, које виде као безбедну луку у овим турбулентним временима.
Овај тренд ка дедоларизацији је посебно изражен у земљама које се налазе у геополитички нестабилним регионима, где би било какав економски или политички сукоб могао да доведе до заплене њихових резерви од стране Запада.
Кинеске и индијске власти, које већ дуго раде на интернационализацији својих валута, виде у овим променама прилику за јачање свог глобалног економског утицаја.
Кроз промовисање трговине у јуанима и рупијама, Кина и Индија покушавају да смање зависност од долара, што би могло да им омогући већи степен независности у односу на Запад.
Ова стратегија добија на значају, нарочито након што су америчке и европске санкције показале колико моћ долара може бити коришћена за контролу других земаља.
Џенов закључак је да је долар већ изгубио део свог некада неприкосновеног статуса, а овај процес губитка утицаја ће се само убрзати у будућности. Ако се трендови наставе, САД ће морати да се суоче са реалношћу где њихова валута више неће бити главна резервна валута света, што би могло имати далекосежне последице не само за америчку економију, већ и за глобални економски систем у целини.
С обзиром на све веће интересовање за алтернативне валуте и све чешће куповине злата широм света, јасно је да многе земље више не виде долар као стабилан и сигуран начин чувања својих резерви.
Овако брза и драстична промена показује да глобални финансијски систем улази у нову фазу, где ће се све више земаља окретати ка различитим облицима дедоларизације како би заштитиле своје економске интересе.
