Прочитај ми чланак

ПАНИКА: Америчка берза, долар и биткоин пред сломом

0

По јутру се дан познаје, рекли би наши стари. Ако је тако, онда ће дан веројатно бити лош. Долар, америчка берза, а и криптовалуте нижу рекорд за рекордом. На жалост, ради се о рекордним падовима који стање еуфорије претварају у стање панике.

Говор председника Доналда Трампа, који је у свом обраћању нацији и свијету похвалио амерички финансијски сектор, засенио је јучерашњи рекордни пад индекса Дау Џонс (америчке берзе). Индекс “Дау Џонс Индустриал Аврџ“ је изненада кренуо према доле и у сат времена сви прагови су достигнути: 500, 1.000, па чак и 1.500 изгубљених бодова. Амерички медији све преносе уживо, што ствара још већу панику грађана.

И долар није имун на падове. Унаточ многим чиниоцима који би требали ојачати долар. Јутрос за долар можемо добити мало више од 0,80 евра, што се није десило још од новембра (студеног) 2014. Само ове године долар је изгубио 4% своје вредности у односу на шест главних светских валута.

Прошлог недеље смо писали о психолошкој граници коју је досегао биткоин, када му је вредност пала на $8000. Биткоин се „опоравио“, кренуо расти и изнова се вратило поверење у брзо зарађен новац. Али, еуфорија је кратко трајала. Јутрос је вредност биткоина само $6125. Крене ли даље према доле, потпомогнут актуалном финансијском кризом долара и америчких берзи, судбина ће му бити запечаћена.

Резултат свега

Јаке државе већ дуго полако али сигурно купују физичко злато, мање осетљиво на финансијске сломове. Његова цена је такође договорна цена јер злато поседује врло малу унутрашњу вредност. Међутим, ради се о „производу“ за коју договорна вредност постоји већ вековима. Трговина физичким златом не смије бити претерано брза, већ континуирана. Циљ није створити нагле скокове цена овог универзалног производа, договорне цене. Хиљадама година злато има поверење оних који га купују и продају.

Данас сви панично траже државне обвезнице у којима виде спас за, ризиком, изложени капитал. Државне обвезнице имају гаранције државе, што им даје предност над другим финансијским производима. Једноставним језиком речено, државне обвезнице су позајмица држави која ће га вратити уз одређене камате веровнику. Што је држава сигурнија и њена економија јача, обвезнице су јој „скупље“ тј. мање добијемо за уложени новац. Наставили се финансијска криза, вероватно ћемо сведочити и негативним каматама, а тада ћемо плаћати држави да нам “чува” новац у облику обвезница, јер иза сваке државе стоје мали вредни људи. Они су својим радом и трудом решавали све до сада настале економске кризе. Радници и подузетници било које државе су најбоља гаранција за новац, уложен у државне обвезнице.

Нова економска криза је неминовна и верватно носи радикалне промене. Жељели ми то или не, сви ћемо бити протагонисти будуће кризе. Најбоље уложен новац је онај новац који решава проблем за прекосутра, а не само за сутра.