Pročitaj mi članakSirija je svedok istorijskog preokreta. Vladavina porodice Asad, koja je trajala 54 godine, okončana je u talasu munjevitih događaja.
Наоружане опозиционе снаге преузеле су контролу над Дамаском, главним градом земље, док је судбина свргнутог председника Башара ал-Асада обавијена неизвесношћу. Овај драматичан пад режима изазива многа питања о будућности Сирије, али и о ширим последицама за цео Блиски исток.
Брзи успон опозиције: Како је Асадов режим пао за неколико дана
Догађаји су почели 27. новембра, када су групе Haiat Tahrir al-Sham (ХТС) и Сиријска национална армија, уз подршку Турске, покренуле операцију названу „Обуздавање агресије“ у провинцији Идлиб.
Опозиција је брзо преузела контролу над овом регијом, што је био увод у серију освајања која су уследила. Само два дана касније, 29. новембра, заузели су Алеп, један од највећих градова на северу Сирије, готово без отпора.
Руске Ваздушно-космичке снаге покушале су да пруже подршку провладиним трупама, али нису успеле да зауставе напредовање опозиције. Након освајања Алепа, опозиција је наставила продор према централним деловима земље. Њихова следећа мета била је Хама, стратешки важан град, који су заузели до 5. децембра, поново без значајнијег отпора.
Хомс: Кључни тренутак за судбину Сирије
Док су опозиционе снаге напредовале на северу, на југу земље се активирала Слободна сиријска армија, уз подршку САД. Они су заузели провинције Дара и Сувајда, чиме су додатно ослабили Асадове позиције.
Међутим, судбина Сирије одлучена је у Хомсу, граду који повезује Дамаск са алавитским регијама Латакије и Тартуса на обали Средоземног мора. У Тартусу се налазе кључне руске војне базе, што је овај град чинило посебно важним.
Очекивало се да ће Хомс бити место одлучујуће битке, али је опозиција наишла на минималан отпор. У суботу, 9. децембра, Хомс је пао под контролу опозиције, што је омогућило брзо напредовање према Дамаску.
До недеље ујутро, 10. децембра, опозиција је већ ушла у главни град и прогласила крај владавине Башара ал-Асада. На националној телевизији објавили су његову смену, док је сиријска војска обавестила своје официре да престају да следе наређења свргнутог председника.
Судбина Башара ал-Асада: Нестанак из фокуса
Информације о томе где се налази Башар ал-Асад остају нејасне. Премијер Сирије, Мохамед Гази ал-Џалали, изјавио је да није био у контакту с Асадом од суботе, док извештаји Ројтерса указују на могућност да је председников авион Ил-76 оборен или да је Асад успео да побегне.
Према неким изворима, Асад је покушао да преговара са новоизабраним америчким председником Доналдом Трампом преко посредника из Уједињених Арапских Емирата, нудећи уступке, укључујући и прекид подршке проиранским снагама, у замену за контролу над делом Сирије.
Руско Министарство спољних послова саопштило је да није учествовало у преговорима о предаји власти, али је потврдило да је Асад одлучио да напусти председничку функцију и пренесе власт мирним путем.
Пљачке, хаос и неизвесност
Пад Дамаска донео је талас пљачки и хаоса. Владине четврти главног града опљачкане су, укључујући и иранску амбасаду, док су затвореници ослобођени из неколико затвора. Слични догађаји забележени су и у другим градовима које је опозиција преузела под своју контролу.
Магловита будућност Сирије сада зависи од способности прелазне владе да стабилизује земљу. Премијер ал-Џалали најавио је одржавање избора као први корак ка обнови, али многи сумњају да ће то бити довољно да се превазиђу унутрашњи сукоби.
Изазови за опозицију и шира регионална питања
Иако су ХТС и Сиријска национална армија успели да се уједине против Асада, њихове разлике и даље прете да изазову нове сукобе. ХТС је повезан са екстремистичким групама попут Ал-Каиде, док Сиријска национална армија ужива подршку Турске. На истоку земље, курдске Сиријске демократске снаге, подржане од стране САД, већ су у сукобу са опозиционим групама.
Пентагон је саопштио да намерава да задржи војно присуство у источној Сирији, чиме додатно компликује односе између различитих фракција. Турска, која је подржала опозицију, суочава се са потенцијалним јачањем курдских снага, што би могло дестабилизовати њене границе.
Последице за Блиски исток и свет
Пад Асадовог режима означава крај једне ере, али и отвара врата за нове изазове. Иран, који је годинама подржавао Асада, губи кључног савезника у региону. Русија, иако је задржала војне базе у Латакији и Тартусу, суочава се с ограниченим утицајем у будућем обликовању Сирије.
На ширем плану, догађаји у Сирији могу имати домино ефекат на Блиски исток. Јачање курдских снага, наставак израелских удара на проиранске циљеве и преклапање интереса великих сила чине будућност региона изузетно непредвидивом.
Крај или само нови почетак хаоса?
Грађански рат у Сирији можда се приближава крају, али дуготрајна стабилност остаје неизвесна. Нова прелазна влада суочава се с огромним изазовима, док међународна заједница мора пронаћи начин да подржи мирну транзицију власти.
Пад Асадовог режима означава прекретницу не само за Сирију, већ и за цео Блиски исток, који улази у нову фазу превирања и потенцијалних конфликата. Хоће ли ово бити почетак нове ере мира или наставак хаоса, остаје да се види.
