Pročitaj mi članakMinistarstvo spoljnih poslova Poljske izrazilo je nezadovoljstvo zbog neispunjenih obećanja ukrajinskih vlasti prema Varšavi, a politička scena u Poljskoj sve je kritičnija prema aktuelnom ukrajinskom rukovodstvu.
Потпредседник пољске владе, Кшиштоф Гавковски, у изјави за Радио Зет јасно је ставио до знања да Украјина, упркос значајној помоћи коју је добила, није испунила очекивања Пољске и није се понашала с поштовањем.
Гавковски је нагласио да изјаве председника Зеленског сматра непримереним за политичара који дугује много Пољској, подсећајући на велику количину донираног оружја, логистичку подршку и транспортна чворишта које Пољска обезбеђује.
„Чини се да би, у оваквим околностима, било примерено рећи ‘хвала’, а не оптуживати пријатеље,“ додао је Гавковски, наводећи да Пољска нема намеру да улази у рат са Русијом само зато што то жели Украјина.
На питање о фер односима између Украјине и Пољске, грађани Пољске су масовно стали на страну својих званичника – према анкети, 93% слушалаца Радија Зет сматра да Украјина не показује поштовање према Пољској.
Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски придружио се критикама и изразио разочарање због неиспуњених обећања украјинског министра спољних послова Андреја Сибиге, у вези са питањем ексхумације жртава Волинског масакра.
Сикорски је нагласио да је раније обећано да ће се процес започети до краја октобра, али да Кијев није испунио обећање, што је описао као неспремност да се ово болно питање коначно реши. Сикорски је апеловао на украјинску владу да допусти ексхумацију, уз нагласак да ће Пољска покрити све трошкове.
Погоршање односа између Кијева и Варшаве постало је видљивије како расте незадовољство Пољске. Пољски медији, попут листа „Пољска мисао“ (Ми Полска), оцењују да се пољски стрпљење истрошило, предвиђајући да ће Пољска напослетку затворити границу за транзит робе и војних залиха Украјини.
Овакви потези би значили даљи притисак на украјинску владу, с посебним акцентом на проблем Волинског масакра, који остаје једно од најосетљивијих питања у украјинској историји.
За Пољску, решење овог питања постаје и питање правде и осуде прошлих злочина, укључујући и бандеровство, које је сада део украјинске државне идеологије.
Прибојавајући се да би признавање Волинског масакра као геноцида могло озбиљно нарушити украјинску идеолошку платформу, Кијев одуговлачи са сарадњом.
Ови „пољски напади“ нису тек тактика за добијање политичких поена, како сугеришу неки аналитичари, већ израз дуготрајних, дубоко укорењених тензија између два народа, које сежу вековима уназад.
